Нацрт измена и допуна Кривичног законика, о којем јавна расправа траје до 1. октобра, а који ће се мењати шести пут од 2012. године, предвиђа и измену члана 290 који је до сада предвиђао кривичну одговорност уколико се “постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима угрози јавни саобраћај” тако да “доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима”.
Предложеним изменама брише се тај услов и уводи казна затвора до годину дана за свакога ко ‘поставља препреке на саобраћајницама и зауставља превозна средства у саобраћају противно прописима’.
„То значи да ће свака протестна блокада било које улице моћи да се третира као кривично дело – чак и када не постоји никаква стварна опасност“, упозориле су Грађанске иницијативе.
Стручна јавност ове предложене измене оцењује као још један начин да се сеје страх од хапшења.
Адвокат Јован Рајић сматра да је у питању опробан рецепт ове власти, да овакву вест пусти у виду пробног балона, како би се видела реакција домаће јавности, али и међународне заједнице.
„Ако се направи довољно велики притисак, Александар Вучић ће да изађе за три дана и каже да му тако нешто није ни пало на памат. Евидентно је свакако да власт покушава да учини све како би се протести угушили и како би пронашли ефикасан начин у борби против оних који протестују, пошто је чињеница да им до сада то није пошло за руком“, каже саговорник Нове и додаје да је, ипак, једна ствар сигурна.
„Што је репресија већа, расте и незадовољство народа, па тако ни овакве мере не би могле да угасе овај бунт. Алтернатива је да Александар Вучић до екстремних граница заоштри репресију и да уради оно што је учињено у Грузији и Белорусији када је у питању хапшење демонстраната, али нисам сигуран да је спреман на тај корак, јер би то дефинитивно значило прекид сваке сарадње са Европском унијом и сврставање у ред отворених диктатура“, сматра Рајић.
Када се Вучић први пут уплашио од блокада важних саобраћајница
Иначе, прве блокаде кључних саобраћајница и раскрсница огранизовао је лидер покрета Крени-промени, Саво Манојловић, крајем 2021. године, и то због измене Закона о референдуму и Закона о експропријацији.
Наиме, блокада кључних раскрсница и саобраћајница спада у најрадикалније тактике ванинституционалне политичке борбе, а у суботу, 27. новембра 2021. године, неколико еколошких покрета је уз помоћ грађана упркос забрани МУП-а, успело да синхронизовано блокира важне саобраћајнице и мостове широм Србије, а већ наредне суботе, 4. децембра, Србија је – стала.
Само четири дана касније, председник Србије Александар Вучић рекао је да је Народној скупштиони вратио Закон о експропријацији због „сумануто кратких рокова“. Казао је да се не може рећи да је тај закон противуставан, али је истакао да му Закон о председнику даје могућност да Скупштини врати неки пропис уколико сматра да не уређује неку област на одговарајући начин.
Вучић је тада навео и да је потписао измене Закона о референдуму, јер оне нису противуставне, али и да је замолио Владу Републике Србије да Скупштини предложи измене тог закона, како би се испунили захтеви грађана који су претходних недеља протестовали.
Грађанска иницијатива: Реч је о опасном преседану
Према организацији Гарађанска иницијатива, планиране измене Кривичног законика представљају озбиљан и опасан преседан, јер како наводе, власт ствара правни основ за обрачун са студентима и грађанима који већ готово годину дана мирно протестују, а чије су блокаде постале симбол борбе за одговорност и правду након пада надстрешнице у Новом Саду када је животе изгубило 16 људи.
„Уместо да држава штити право на мирно окупљање, она законом шаље поруку да је насиље над учесницима блокада оправдано. То је суштина ове измене Кривичног законика: репресија уместо одговорности, страх уместо правде“, наводи ова организација у саопштењу.
Грађанске иницијативе указују да криминализација блокада није само политичка одмазда, већ и грубо кршење Устава Републике Србије, који у члану 54 гарантује слободу окупљања, као и Европске конвенције о људским правима, чији члан 11 штити право на мирно окупљање
Грађанске иницијативе траже од Министарства правде да повуче предлог измена, јер наводе, Србија не сме да постане земља у којој је законом забрањено право на протест.
„Грађани који мирно протестују и траже правду нису криминалци – криминално је користити законе да би се угушио глас народа“, истичу из ове организације.
Режимске перјанице „подгревале“ овакав начин измене Кривичног законика
Иначе, власт ову опасну измену „подгрева“ већ неко време, па је тако недавно адвокат и посланик Српске напредне странке Владимир Ђукановић предложио да се блокирање путева уведе као посебно кривично дело. Ђукановић је навео да би радо држави предложио измене Кривичног законика и увео као озбиљно кривично дело покушај блокирања аутопутева и магистралних путева, пруга, аеродрома, лука, и то све са казнама у распону од шест месеци до пет година затвора уз, како је рекао, прилично издашну новчану казну коју би окривљени морао да плати.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић недавно је гостујући на ТВ Информер предложио укидање пешачких прелаза да би се олакшало кажњавање грађана који блокирају саобраћај.
Измене овог закона предвиђају нова кривична дела, брисање неких постојећих, пооштравање казни (као што је увођење доживотне казне затвора за још нека кривична дела за која тренутним Закоником није прописана), заштита просветара и медицинара посебним кривичним делима, као и мноштво мањих измена од којих неке спадају у измене „козметичке природе“.
Подсетимо, велику осуду јавности изазвало је и кривично дело обљуба без пристанка, за који је запрећена блажа казна затвора од три до дванаест година, и то је нови члан у предлогу измена и допуна Кривичног законика Србије које је Министарство правде ставило на јавну расправу. Како је Нова.рс већ писала, иако је случајева насиља над женама протеклих година све више, чини се да се новом изменом оно додатно релативизује.
Извор: Директно
