Најновијом изменом биће уведено кривично дело угрожавање саобраћаја опасним средством и опасном радњом што су многи видели као нов начин да се власти обрачунавају са студентима и грађанима који подржавају блокаде, које су почеле након урушавања надстрешнице у Новом Саду, на реконструисаној Железничкој станици, када је настрадало 16 особа, док је једна особа тешко повређена.
Родољуб Шабић, адвокат и правни аналитичар, за портал Нова.рс каже да је је досадашњи Кривични законик, иначе конфузан, додатно закомпликован новим измена, а да су две две одредбе посебно штетне.
- Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика је релативно обиман текст. Он са скоро 90 чланова интервенише у важећи Кривични законик. Будући да је за 20 година важења КЗ ово већ десети пут да се он мења или допуњује, једино је извесно - да ће и иначе конфузан и неконзистентан текст учинити још горим и тежим за тумачење и примену. У мноштву одредби Нацрта закона различитог значаја и квалитета, није мали број оних који заслужују критике. Али у конкретној друштвеној ситуацији, по мом мишљењу, као посебно лоше и штетне издвајају се две - истиче Шабић.
Саобраћај
Он истиче да је посебно проблематична измена којом је представљено угрожвања саобраћаја опасним средством и опасном радњом.
- Једна се тиче измена члан 290, угрожавање саобраћаја опасним средством или опасном радњом, а измене закона иду ка томе да се као кривично дело утврди практично свако заустављање саобраћаја. Свако ометање саобраћаја је, наравно, непријатна ствар, јер подразумева ограничавање права других и најчешће је у супротности са одредбама закона о саобраћају. Али уколико се врши ненасилно, међународно прихваћен стандард је да се сматра мирним окупљањем - наводи Шабић.
Он наглашава да је право на мирно окупљање зајамчено чланом 11 Европске конвенције о људским правима и он штити и она мирна окупљања која нису у складу са законом.
- Наравно, немају тзв. привилеговану заштиту исту као потпуно законита окупљања, политички говор, пријављени митинзи и слично, и власти су, ако учесници претерано дуго и тешко ометају права других, овлашћене да предузму и репресивне мере ради успостављања редовног стања. Али, што је изражено и у одлукама Европског суда за људска права, само заиста нужне, неопходне мере, јер се, по ставу суда, "од власти очекује да покажу што је могуће већи степен толеранције" - каже саговорник.
Шабић истиче да се криминализовањем практично сваке блокаде саобраћаја сигурно не показује толеранција.
- Напротив, постојећи члан 290, који за угрожавање саобраћаја предвиђа кривичну одговорност, али уз услов "да доводи у опасност живот или тело људи или имовину већег обима", сасвим је довољан и у складу је са међународним стандардима, а у решењу које се предлаже јасно је препознатљив дневнополитички интерес власти у сукобу са незадовољним грађанима - појашњава адвокат.
Објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела
Шабић каже да је крајње проблематично и ново кривично дело члан 343а, објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела, јер је са становишта легитимних јавних интереса непотребно, а још и флуидно формулисано тако да је подобно за екстремно широка тумачења, самим тим и злоупотребе и кршења људских права.
- По новом кривичном делу би се свако "ко путем средстава информационих технологија или на други начин учини доступним материјал који садржи информације којима се дају савети у циљу извршења кривичних дела" могао казнити затвором до три године. Истом казном било би кажњено и "лице које врши посредовање у приступању том материјалу", а казном затвора било би кажњавано чак и лице које "помоћу средстава информационих технологија свесно приступи материјалу". А материјалом се сматра "сваки материјал који звучно или визуелно садржи упутства или савете" - појашњава правни аналитичар.
Шабић сматра да за увођење овог новог кривичног дела нема никаквих оправданих разлога, јер Кривични законик чланом 35, већ предвиђа кажњавање оног ко умишљајно помогне у извршењу кривичног дела, а под помагањем подразумева и давање савета или упутстава.
- Осим што је потпуно сувишна, предложена одредба је артикулисана тако да све што би требало да је релевантно оставља нејасним. Шта може бити "материјал који садржи упутства и савете за извршење кривичног дела"? Да ли, на пример, и судска пресуда у којој се, у образложењу, детаљно описује начин извршења неког кривичног дела? Или криминалистички романи и приче? Ко је "посредник"? Свако ко подели нечију објаву на друштвеним мрежама?! Шта је „свесно приступање материјалу“? Како се разликује од "несвесног" - каже Шабић.
Поставља се питање како је уопште могуће предвиђати да се и самим читањем или слушањем неког текста може извршити кривично дело и истиче да ово подсећа на време инквизиције.
- Имајући у виду бројне случајеве у којима је власт са невероватном лакоћом прекршаје против јавног реда и мира квалификовала као кривична дела против уставног уређења и безбедности Србије, ново кривично дело би подразумевало ризик по правну сигурност и људска права и могло бити лако употребљив инструмент, пре свега за кривични прогон или бар застрашивање људи који преко друштвених мрежа позивају и дају упутства у вези са протестним окупљањима или оних који те позиве деле. Или их чак само читају - закључује Родољуб Шабић.
Извор: Нова.рс
