Извор: Подкаст „Снага ума“
Овом приликом се осврнула и на трауматичност које преживљава треће лице, док сведочи насиљу које трпи неко други:
„Увек постоји та реченица: ‘Али ја сам најбоље прошао“. То је оно што људи који су на страни власти тренутно и који су у полицији никад неће моћи да схвате. Фасцинантно је да дечко, који је много више претучен ту ноћ него ја каже: ‘Она је прошла много горе ствари него ја’. Та перцепција трећег лица, када ти слушаш увреде, слушаш та пребијања, то лупање о зид, о плочице… То буди много већу трауму него када тебе бију. Када тебе туку, ти на све начине гледаш некако да себе заштитиш, да ставиш руке на главу, да покријеш очи, да жмуриш…“.
„Рекла си да си сазнала да један од тих људи који су држали вас у тој гаражи, није био полицајац?“, питала је Миљана Нешковић и осврнула се на привођење Николине Синђелић након протеста у Београду, током ког је са групом људи држана у гаражи Владе Србије, а након ког је рекла да је то била отмица, да су у гаражи тучени и да је између осталог
добила претњу силовањем.
„Тако је, да. Није био полицајац. Не бих сада баш да изговарам чиме се бави, али битно је да ради са децом“, одговорила је Николина.
Николина је говорила и о стањима кроз која је пролазила након ноћи у гаражи, али и након што је јавно проговорила о свему:
„Ја сам преплакала читав тај дан. Била сам под толиким стресом да сам се заиста бојала за свој живот. Много пута сам и своје адвокате упитала шта ће мени да се деси сутра, ако ја изађем у јавност. Тада заиста нисам схватала да изаћи у јавност значи нешто тотално супротно од онога што сам ја помишљала у својој глави. Тај притисак и породице и околине… Моја мама је тада била на путу и ја сам била сама код куће“.
Николина је детаљно говорила и о објављивању њених нагих фотографија без сагласности, које су фотографисане кад је била малолетна и о тежини осветничке порнографије.
„Читава та хајка таблоида која се подигла против мене је чист доказ колико су они спремни далеко да оду да чувају своју фотељу и власт, да девојци од двадесетак година, која може да им буде дете, претпостављам свима, да су они спремни да оду толико далеко да ти заиста униште живот и да те психички доведу до фазе лудила, да ти онда кажеш: ‘Човече можда је сад стварно моменат да одем из ове земље’. Да видим да нема излаза, да морам да се склоним“.
Објаснила је да су јој пријатељи и родбина који живе у иностранству сугерисали да треба да оде, да се склони, да је доста и „да ће је неко убити“.
„Ја сам њима рекла да се не бојим да умрем у својој земљи. Ако се и то деси, ја знам да умирем часно. Сви људи који су се борили на неки начин умиру часно. Ја носим такво презиме да никада у животу не бих дозволила да га укаљам и да трпим неправду“, закључила је Николина Синђелић у подкасту Снага ума.
Извор: Нова.рс
