Ове земље – које су уједно међу најближим савезницима Сједињених Држава и Израела – до сада су Палестини признавале само статус ентитета или посматрача у УН, али не и пуноправне државе. Њихова одлука је изазвала оштре реакције израелске владе и нова упозорења из Вашингтона, али и талас нових очекивања у дипломатским круговима.

Француска је, заједно са Саудијском Арабијом, организовала посебан самит о решењу са две државе на маргинама Генералне скупштине УН, где се очекује да још неколико европских држава – Андора, Белгија, Луксембург, Малта и Сан Марино – формално објави признање Палестине.

Признања широм света: 150 од 193 чланице УН

Према подацима УН и агенције АФП, до септембра 2025. године 150 држава од укупно 193 чланице Уједињених нација признаје Палестину као државу.

Међу њима су готово све афричке, азијске и латиноамеричке државе, као и већина арапских и муслиманских земаља.

Палестина има од 2012. године статус државе посматрача у УН, што значи да није пуноправна чланица, али има право учешћа у већини рада Генералне скупштине. То је био важан дипломатски искорак, али не и коначно признање у УН – јер се Сједињене Државе противе пријему Палестине у пуноправно чланство Савета безбедности.

Ко је признао Палестину раније?

Палестину су још од деведесетих година признале:

Све арапске државе (Египат, Саудијска Арабија, Јордан, Ирак, Сирија, Либан и друге)

Већина афричких држава (нпр. Јужна Африка, Алжир, Нигерија, Сенегал…)

Велики део Латинске Америке (Бразил, Аргентина, Чиле, Уругвај, Венецуела…)

Значајан број азијских земаља (Индија, Кина, Индонезија, Малезија, Пакистан…)

Ова признања су долазила углавном након проглашења независности у новембру 1988. године и у складу су са политиком несврстаних и антиколонијалних покрета тог доба.

Да ли Србија и земље нашег региона признају Палестину?

У Србији је Палестина призната још у време СФРЈ, и званични односи са Државом Палестине успостављени су 1989. године, што показује дугогодишњу подршку Београда палестинској држави.

У суседним земљама, признање Палестине датира из различитих периода: Албанија је формално признала Палестину 1988. године, када је ПЛО прогласио независност, док је Босна и Херцеговина успоставила дипломатске односе 1992. године.

Такође, Бугарска је након проглашења палестинске декларације независности 1988. признала Палестину као државу.

Црна Гора је, након обнове независности 2006. године, успоставила дипломатске односе с Државом Палестином и признала је њен статус, али прецизан датум признања није званично објављен у јавним изворима.

Проглашење 1988. и први талас признања

Дана 15. новембра 1988. Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) прогласила је независну Државу Палестину у Алжиру.

То је био сигнал за први велики талас признања: више од 90 земаља (углавном арапских, афричких, азијских и латиноамеричких) у року од неколико месеци формално је признало Палестину. Тај потез је био одговор на Прву интифаду и наговештај спремности ПЛО-а да прихвати мировни процес и Резолуције УН-а 242 и 338.

Ко још није признао Палестину?

Иако данас већина света признаје Палестину, кључне западне земље и даље то нису учиниле. Међу њима су:

Сједињене Државе

Немачка

Холандија

Италија

Јапан

Њихова политика је да ће признати Палестину тек као део финалног мировног споразума с Израелом.

Садашњи талас признања од стране Велике Британије, Канаде, Аустралије и Португала означава прекретницу. Не само што повећава број држава које признају Палестину на три четвртине чланица УН, већ показује да се ставови мењају и међу дугогодишњим савезницима Израела.

Извор: Нова