Председников стил комуникације са сарадницима често је био упитан. Минирање министара, функционера странке и коалиционих партнера председник Вучић практикује кад год му је важно да покаже чврстину и потврди свој статус онога који се за све пита.
Пребацивање кривице и одговорности на сараднике, иако је свима јасно да се ништа не може урадити без његовог одобрења, такође ствара и одређени привид демократског система у којој, конкретно у овом случају, премијер заправо има неку функцију и нешто се пита.
Саговорници Данаса слажу се да председник Вучић у потпуности контролише политичку власт у Србији, да премијери попут Мацута немају реалну моћ и самосталност, те да Вучић ту њихову зависност и слабост свесно користи како би додатно учврстио сопствену позицију.
Срђан Миливојевић, председник Демократске странке, каже за Данас да је невероватно да је Александру Вучићу требало 13 година да схвати да Србија све ово време има "неспособне министре и председнике Владе који су пре свега огледало неспособности њега самог", јер, како каже, "ови некомпетентни, неспособни и корумпирани кадрови су његов избор".
- Добро је што је коначно и сам посрнули и добрано уздрмани диктатор јавно признао да су грађани Србије који протестују оправдано незадовољни лоповском и корумпираном влашћу и да су у праву наши студенти што траже ванредне парламентарне изборе. Ђури Мацуту, председнику Владе за једнократну употребу, истекао је рок трајања, а ову чињеницу је потврдио и сам власник виле од преко милион евра на Звездари када је сменио наметнутог шефа кабинета и поставио свог човека - поручује Миливојевић.
Миливојевић наводи да Вучићу треба неко ко мора да га пита за дозволу и за најмању ситницу, па чак и да веже пертле, а камоли да обавља свој посао самостално. Истиче и да председник на располагању има на "стотине Мацута", али да проблем јесте то што, како каже, грађани Србије знају да Александар Вучић, узурпирајући Устав и законе земље, фактички делује као министар у свим министарствима и председник свих влада.
Саговорник подсећа да је то иста матрица коју Александар Вучић користи већ дуже од деценије, при чему он јавно понижава и критикује званичнике, иако према Уставу управо премијер и Влада треба да воде државу.
Он оцењује да је "комично када човек за кога сви знају да апсолутно све одлучује, покушава да пребаци одговорност за катастрофално стање у друштву на друге", додајући да он на овај начин по ко зна који пут покушава да превари грађане, представљајући као да није он крив, већ Мацут или поједини министри које, према његовим речима, ни најбоље информисани грађани не би умели да наброје и именују.
Миливојевић наводи да, имајући у виду да власт у великој мери зависи од Вучића и да је режим сконцентрисан око њега, јасно је да је његов највећи страх атмосфера референдума на изборима, када грађани одлучују да ли подржавају њега и његову политику или желе промене и нормалнији живот у Србији.
Он истиче да је управо због тога појава студентског покрета једна од најзначајнијих друштвених промена последњих година. Оцењује да је он постао важан друштвени актер који може да допринесе стварању референдумске атмосфере. Наглашава се и да избори у таквим околностима ограничавају Вучића и отежавају му да, чак и уз могуће неправилности и манипулације, убедљиво прогласи победу.
- На референдумско питање или Србија или мафија на власти, грађани су се већ дали одговор - закључује.
Иван Лакићевић са Института за филозофију и друштвену теорију поручује да постоји могућност да Вучић није задовољан учинком владе премијера Мацута у смиривању протеста који трају већ десет месеци, истичући да је управо то био главни задатак тог кабинета и кључни разлог због ког је Мацут изабран за мандатара.
- Поред тога, Вучић може и да искористи прилику да тестира како реагује јавно мњење, а затим да види да ли се исплати да задржи Мацута на позицији премијера - закључује саговорник.
Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да Вучић настоји да једним потезом постигне више циљева. С једне стране, како наводи, показује склоност да понижава своје сараднике, иако ту потребу понекад сузбија када процени да би му то могло нанети штету. Међутим, додаје, у већини случајева председник ипак удовољи тим импулсима.
Анђелковић истиче да Вучићу понижавање подређених, који притом морају да показују као да им то не смета, доноси извесно олакшање. Додаје да му такво понашање неретко користи и у рационалном, политичком смислу, објаснивши да су обични гласачи владајуће странке, кроз снажан медијски утицај, убеђени да је Вучић заслужан за све што у друштву функционише, док се за све негативно одговорност приписује или његовим противницима или појединим сарадницима.
Укратко, цар је као добар, а кнезови су покварени. Вучић, свестан колико је стање у Србији труло, коров таквих лажи стално залива.
Као трећу важну ствар, саговорник истиче да Вучић, сталним критиковањем својих сарадника и функционера нижег ранга, својој партији и припадницима владајуће структуре шаље поруку да од њега зависе и да је њихова улога да буду послушни и да спроводе његове одлуке.
- Када три поменута елемента укрстимо, постаје јасно што сада ритуално, пред јавношћу, злоставља Мацута, као што је то радио и са свим претходним премијерима - закључује.
Извор: Данас
