Ако се у цену, како је навео Радар, урачунају и бројне ставке, које се наплаћују потрошачима, тренутно је струја јефтинија и у неким од најразвијенијих европских земаља, попут Шведске и Норвешке, у пет суседних држава, Бугарској, Румунији, Црној Гори, Албанији и Мађарској, као и у Пољској, Исланду, Молдавији, Литванији, Грузији и Турској.
- У тим земљама цена једног киловат-часа (кWх) креће се у распону од 1,23 евроценти (у Грузији) до 8,7 евроценти (у Молдавији), док је у Србији 8,79 евроценти - рекао је за Радар доктор економских наука Драгован Милићевић, бивши државни секретар за трговину од 2012. до 2014, позивајући се на податке Еуростата.
Милићевићева анализа показује, међутим, да је у Србији стварна цена много већа од 8,79 евроценти за кWх. Његова рачуница базирана је на процени да већина грађана петину струје троши ноћу, по нижој тарифи, а 80 одсто дању, по вишој тарифи.
Она открива да сваки кWх, у зависности од укупне потрошње, кошта између 14,5 динара и 21,43 динара, односно од 12,37 евроценти до 18,29 евроценти, ако се у цену укључе и акцизе, порез на додату вредност и бројне таксе, па и такса за јавни сервис, која се такође наплаћује преко рачуна за струју.
- Годинама се форсира наратив да је цена електричне енергије за домаћинства у Србији најнижа или међу најнижима у Европи. Да би се дошло до стварне цене коју плаћа потрошач, у њу морају да се урачунају и све остале ставке, почев од ангажоване снаге, преко накнада за обновљиве изворе, до акциза и ПДВ-а - рекао је Милићевић.
Према његовим речима, цена кWх је најнижа у зеленој зони (месечна потрошња до 350 кWх), знатно виша у плавој (од 351 до 1.600 кWх), а далеко је највиша када се уђе у црвену зону, за коју је граница до сада била 1.600, а од 1. октобра биће спуштена на 1.200 кWх.
Он је навео да у просеку, сваки киловат-час више од 21 динара, плаћају највеће штедише, који троше само 100 кWх и највећи расипници енергије, који месечно "спале" 2.500 кWх, али каже да је, на срећу, таквих мало.
Већину чине они који троше између 300 и 1.500 киловат-часова, а сваки кошта између 14,5 динара и 15,75 динара или од 12,37 до 13,44 евроцента. Сви они, дакле, плаћају кWх за око 50 одсто више од 8,79 евроценти, што је податак којим располаже и Еуростат.
Да би подаци били упоредиви са другим земљама, Милићевић је из рачуна за струју избацио фиксну накнаду за јавни сервис од 349 динара. Без те ставке, просечна цена кWх креће се у распону од 13,34 динара до 21,12 динара или од 11,4 до 18 евроценти.
И ти подаци показују да сви потрошачи у Србији струју плаћају скупље од Словака, Данаца, Финаца и грађана свих бивших република СФРЈ.
Потрошачи струју плаћају по вишим ценама од богатих Швеђана, чији је бруто домаћи производ по становнику, према подацима Светске банке за прошлу годину, 4,3 пута већи него у Србији (57.723 долара) или још богатијих Норвежана, чији је БДП по глави чак 6,4 пута већи него наш (86.899 долара).
С обзиром на то да се паралелно повећава цена за 6,6 одсто и смањује граница за улазак из плаве у црвену, скупљу зону, неким домаћинствима ће рачуни за октобар бити увећани од десет до 20 одсто.
Посебан је куриозитет да само нешто нижу цену од просечне у ЕУ плаћају они који потроше само 100 кWх. Скупљу струју у Европи од њих плаћају становници 14 држава - Ирске, Холандије, Малте, Кипра, Италије, Грчке, Чешке, Аустрије, Португалије, Немачке, Француске, Луксембурга, Белгије и Шпаније.
Милићевић објашњава и зашто је струја најскупља за оне који је и не троше. Израчунао је да би теоретски, да ниједно домаћинство не потроши ниједан кWх, ЕПС само по основу обрачунске снаге на скоро 2,6 милиона бројила годишње наплатио око 100 милиона евра, снабдевачи 42,3 милиона евра, а држава по основу акциза и ПДВ-а скоро 40 милиона евра.
С друге стране, најнижу просечну цену, без таксе за јавне сервисе, од 11,4 евроцента за кWх у Србији плаћају домаћинства која месечно троше 300 кWх. Иако на први поглед ови подаци делују нелогично и апсурдно, Милићевић објашњава да су они последица фиксних ставки, које су исте и за оне који троше пар стотина и оне који "изгоре" неколико хиљада кWх.
При томе је чак и за ту категорију домаћинстава струја у просеку скупља него за потрошаче у Словенији, Хрватској, БиХ, Финској и Данској, у којима кWх кошта од 10,22 до 10,82 евроцента, а скоро иста као за грађане Словачке, где кWх кошта 11,5 евроценти.
- Са новим поскупљењем и снижавањем квоте са 1.600 на 1.200 кWх за улазак у ту опасну зону, цена струје у Србији ће за ту категорију домаћинстава сигурно бити међу највишим у Европи. Тим пре што у највећем броју земаља ЕУ цена пада са растом потрошње, док је у Србији потпуно обрнуто - навео је Милићевић.
Додао је да је разлог то, пре свега зато што Србија готово пола века није изградила ниједан нови производни капацитет, а пошто нема повећања производње, држава и ЕПС чине све да дестимулишу потрошњу и тако одрже какав-такав баланс.
Од 2017. до 2022, цена струје била је релативно стабилна и кретала се у распону од 6,12 до 6,35 евроценти и тренутно је за 43,63 одсто већа него 2017. године.
Није спорно да је у многим земљама струја поскупела много више, истиче Милићевић и наводи да су у Аустрији цене струје порасле чак 204, у Португалији 186 и у Грчкој 171 одсто.
Чињеница је, такође, да је у многим земљама тај раст био једноцифрен, у Пољској само 1,71 одсто, Литванији 2,36, Румунији 5,8 и Исланду девет, а у Црној Гори 11,84 одсто.
Има и земаља у којима је у међувремену струја значајно појефтинила, у Грузији 37,24 одсто, у Мађарској 66,10, у Албанији 68,44 и у Турској чак 71,86 одсто.
У те четири земље струја је сада вишеструко јефтинија него у Србији, пошто тамошњи потрошачи кWх плаћају од 1,23 евроцента у Грузији до 2,25 евроценти у Албанији.
Извор: Директно
