Ове недеље, помоћник директора полиције Владан Радосављевић изјавио је да су скупови против блокада одржани на 167 локација и на њима је, према извештајима руководилаца са терена, присуствовало око 157.000 грађана.
Радосављевић је рекао да су одржана и друга јавна окупљања која нису пријављена, да је њих било на 22 локације и да им је присуствовало око 4.000 грађана, а реч је о окупљањима људи који подржавају студентске протесте.
С друге стране, Архив јавних скупова је на доступним снимцима из дрона, на којима је могуће појединачно обележити и пребројати учеснике, забележио да је у Нишу било око 1.500, а у новосадском насељу Клиса око 2.600 људи.
МУП је 7. септембра навео да је на 111 скупова „Грађани против блокада“ било 126.399 људи, док је Архив јавних скупова оспорио овако прецизну бројку и тражио увид у званичне белешке полиције.
„Ми смо и првог пута јавно тражили од МУП-а да објасни на који начин су дошли до процене да је у питању 111, 140 или 157 локација и колико је било учесника тих скупова. Сада су навели да је било и преко 200“, каже за Данас Владимир Николић из Архива јавних скупова.
Он истиче да Министарство никада не објављује списак свих локација, што, како наводи, отежава проверу података.
„Проблем је у томе што они никада не објаве списак свих тих места, тако да уопште није јасно да ли они уопште имају списак свих локација на којима су се скупови одржали, нити како су прикупили податке са толико места у једној акцији која је на националном нивоу координисана“, каже Николић.
МУП ни у једној од својих процена није саопштио којом се методологијом служио приликом бројања учесника на скуповима.
Владимир Николић напомиње да њихова организација процењује број учесника на основу доступних снимака и да се до сада у великим градовима Србије углавном ради о пар хиљада „грађана против блокада“.
„Оно што видимо на основу снимака у медијима јесте да се у великим градовима ради о 1.000 или 2.000 људи, као што је случај у Нишу.“
Он додаје и да је често случај да МУП прецењује или подцењује бројке у зависности од тога да ли су скупови у корист или против власти.
МУП 13. септембра је тврдио да се на 125 локација окупило више од 144.000 грађана, уз наглашавање да је на Вождовцу било преко 20.000 људи.
Међутим, Архив је на истом скупу избројао свега око 3.500 присутних, док су у Нишу евидентирали око 2.000 учесника.“
„Када кажу да је у Београду на Вождовцу било 20.000, ми смо пребројали и добили око 3.500 људи. Значи, лажу за око шест пута. Исто тако, када је у питању протест против власти, бројке се смањују“, наглашава Николић.
Он истиче да је Архив јавних скупова једина организација у Србији која континуирано води евиденцију о свим скуповима и да њихова методологија за процену броја учесника јавно доступна.
„Ми имамо своју методологију, презентовану, свако може да се упозна и на исти начин преброји или процени неки скуп. Само што се тиме наравно нико не бави“, каже Николић.
Скупови под називом „Грађани против блокада“ почели су да се организују у септембру 2025. године, формално у режији Центра за друштвену стабилност, организације блиске властима.
Званично објашњење организатора јесте да је циљ ових окупљања пружање подршке „слободи кретања“ и противљење блокадама путева које су покренули студенти и грађани незадовољни радом институција.
На овим скуповима често се појављују и поједини државни функционери и чланови владајуће странке, а сам председник Александар Вучић присуствовао је окупљањима у Борчи, на Вождовцу и у Обреновцу.
Насупрот њима, студенти и грађани окупљени око иницијативе за блокаде тврде да је реч о контрапротестима које власт организује како би умањила значај и видљивост студентских акција и изазвала сукобе.
У почетку су се скупови против блокада одржавали самостално, али су у једном тренутку грађани који подржавају студентске протесте почели да организују паралелне скупове на истим местима на којима су се окупљале и присталице СНС-а.
Извор: Данас
