АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ЈЕ ДИНКО ГРУХОЊИЋ

Горњи поднаслов није тема овог чланка, али га маркирам у уводу текста о „антиломпаризму“, и најављујем да ћу, ако Бог да, о теми Вучић Јесте Грухоњић писати. Тада ћу сваком читаоцу поставити питање:“Шта би Динко Грухоњић могао да учиини на уништавању Србије, а да Вучић и његови измећари то већ нису урадили?“ 
И да не заборавим: за време србоцидне власти Александра Вучића, Србија је, од 2015. до 2025. године, остала без пола милиона становника – неки су отишли ван земље, а неки под земљу. 
А сада, пређимо на тему овог чланка.

ЈЕДНОГА ДАНА

Једнога дана, кад све ово прође, наше доба можда ће се звати „добом антиломпаризма“. Док Вучићев режим уништава последње трагове демократије у Србији, а кловнократија се претвара у власт крвавог пендрека, неки немају преча посла него да се баве професором Ломпаром, који је, начули су, неко и нешто на „студентској листи“, и кога, пре но што се листа званично објави, треба п(р)оказати као сувишну појаву на нашој политичкој сцени. Тако смо ових дана могли да чујемо да Ломпар има политичку странку „са три следбеника“ ( аутоироничан какав јесте, наш тумач Његоша и Црњанског би можда рекао:“Ускоро ће и они да оду“ ), да Ломпар није за политику и права је штета што је у политици, да је, како рече један другосрбијански перјаник, „гори од Шешеља“... 

СНС О ЛОМПАРУ 

У својој, у огромном тиражу штампаној, брошури ( у боји, са крвавом шаком на свакој страни ) „Руке су вам крваве“, Српска напредна странка ( они су, они, мада је брошурица без потписа ) о Ломпару пише овако:“Професор Филолошког факултета, идеолошки конвертит и лажни националиста“. И додаје се:“Рођен 1962. у Београду. Професор Филолошког факултета који пре подне говори на промоцији књиге Радована Караџића, а поподне, руку под руку, држи говоре са аутошовинистима попут Динка Грухоњића.

Доказ да је Мило Ломпар лажни националиста лежи у чињеници да нема никакав проблем да стане под заједнички барјак са терористима из организације СТАВ, са аутошовинистима попут Грухоњића или Кесића, као и политичарима попут Ненада Чанка, Драгана Ђиласа и Маринике Тепић.

Пут од члана Српске либералне странке, преко Двери, и гостовања на опскурним YouTube каналима је дуг, а брука и стајање раме уз раме са напријатељима српског народа трајаће довјека“.(1) 

Ово „довјека“ штампано је ијекавицом. Да би се доказало да је Вучић, који би да оцрни Ломпара, у ствари истински Његош, и да он, баш он, зна „Горски  вијенац“ напамет. Кад већ одобрава шта ће писати у брошури „Руке су вам крваве“, нека се напише и његошевско „довјека“.  

РАДОВАНОВ ПОТАЈНИК

Другосрбијанске хајкаче антиломпаризам „рајца“ ( што би рекли Хрвати ) у свакој прилици, а нарочито су били погођени чињеницом да је СКЗ, којој је Ломпар председник, објавила ове, 2025, књигу песама Радована Караџића. То је изазвало бес невиђених размера – како се то у Задрузи штампају стихови „осуђеног ратног злочинца“? 

Ломпар је био јасан: он, на челу Задруге, неће дозволити остракизам који је, под комунистима, задесио стваралаштво великана, од Драгише Васића до Слободана Јовановића. Шта год ко о томе мислио. И макар Радован Караџић не имао књижевног замаха попут Васића и Јовановића, он јесте незаобилазан песник послератне епохе у српској поезији. За Ломпара је штампање нечијих песама демократско питање, то јест питање права на мноштвеност гласова у култури. 
Што, наравно, смета бољшевицима маскираним у „леве либерале“. 

ДРУГОСРБИЈАНСКА ХАЈКА

Оно што мисли  Друга Србија, већ је рекла Аида Ћоровић, у свом тексту за „Ал Џазиру“ објављеном после Видовданског скупа у Београду 2025:“Други спорни говорник је, свако, био професор Мило Ломпар, у српској јавности позанат као издавач и промотер поезије Радована Караџића, осуђеног за неке од најтежих ратних злочина, уосталом, непотребно је посебно говорити о “заслугама” тог злочинца. Претпостављам да је Служба дебело умешала прсте у избор овог говорника, а од раније знам да је међу студентима важио за једног од кључних кандидата за носиоца “студентске листе”, што умногоме говори о озбиљном и врло забрињавајућем скретању у десно, када је студенски отпор у питању. Опасно клизање по леду шовинизма нас, свако, неће спасти, може само да нас као друштво, одведе у још већу пропаст. На свом ФБ зиду сам написала и ову цртицу, милим да није неважно да је пренесем и овде: ако сматрате да је “небитни Мило Ломпар” тек пука омашка и да је овај потез “генијалан”, онда сте дефинитивно или глупи или српски националисти који о себи мисле да су грађански опредељени.“(2)
На тој Џазири се о Ломпару својевремено огласио и Томислав Марковић:“ И он се залаже за сличне идеје као суверенисти, само под фирмом “српског становишта”. И Ломпар чува Косово, хрли у сусрет Путиновој Русији, противи се европским интеграцијама, негира геноцид у Сребреници те заговара културно јединство српског народа, док се не стекну услови за обједињавање свих Срба у једну државу. Наравно, и Ломпар подржава студенте и бори се против режима са којим дели ставове о већини политичких питања. И он би да поново кренемо истим путем до провалије, по ко зна који пут, надајући се да ћемо овог пута неким чудом доспети негде другде. Мудро, нема шта.“(3) 
И томе слично. 

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ? 

О нечему крајње једноставном. 

Ако је Вучић, да поновимо, Грухоњић, онда многи већ схватају да  СНС и Друга Србија раде на сличном послу, на послу спречавања ове земље да слободно продише. Макар се повремено узајамно обрачунавали, заједно стоје у осећању да Србија не сме да буде либерално – национална ( а то је основна идеја Мила Ломпара ). Боље Вучић него Ломпар, каже Друга Србија. Боље Друга Србија него Ломпар, каже Вучић.  

СНС и „леви либерали“ су насушно потребни једни другима. Кад Друга Србија каже да је „патриотизам последње уточиште хуља“, она као доказ има Вучића. Кад је Вучићу потребно да плаши пензионерску Србију, ту су му Чанак и Грухоњић. Кад Вучића нападају што је издао Косово, он се, као и Друга Србија, куне у Брисел и евроинтеграције; кад „евроинтегративци“ Вучићу кажу да није демократа, он је одмах за „породичне вредности“, и прајдере у Београду зове „блокадерима“. 

НАПРЕДЊАЧКИ СИМУЛАКРУМ И НОВИ БОЉШЕВИЦИ

Пошто је, како професор Ломпар каже, на власти Вучић – Брнабић симулакрум, Велики СНС Кловн је у исти мах и националиста и другосрбијанац, а није ни једно ни друго, него је, просто и једноставно, разоритељ Србије и сваког националног и грађанског поретка. Зато њему и његовима Ломпар смета, јер, за разлику од свих облика удбашког популизма, који се упражњава од Милошевића до данас и представља се као „патриотизам“, Мило Ломпар јесте јасан доказ да се може бити национално оријентисани либерал, родољуб који зна шта је власт закона и каква су истинска људска права.

Другосрбијанци су били и остали бољшевици, који, као Ненад Прокић некад, узвикују да ће Србија бити демократска са Србима или без њих, при чему, наравно, мисле на Лењина, који је сматрао да Русија, ако треба, може да буде жртвована само да би победила бољшевичка револуција.

О НЕКИМ ДРУГИМ КРИТИЧАРИМА 

Један део Ломпарових критичара размишља прагматично – они знају да је Вучић издајник, али у његово време могу да „млате“ код Марића и њему сличних Кловнових новинара. Ако дође Грухоњић, неће моћи ни то. 

Уосталом, о онима који знају ко је Вучић, али им смета Ломпар, већ је све рекао Душко Радовић, у својој песми „Мали живот“.

Док неко пије
– ја пијуцкам.

Док неко гризе
– ја само грицкам.

Док неко глође
– ја само глоцкам.

Док неко боде
– ја само боцкам.

Док неко пева
– ја певуцкам.

Док неко дрема
– ја дремуцкам.

Док неко ради
– ја радуцкам.

И тако мало,
ситно – живуцкам.

А ШТА ЈЕ РЕКАО ЛОМПАР?

А Ломпар је, на Видовдан 2025, рекао оно што се може потписати и сада и свагда:„Већ више од стотину година из свих српских крајева, са свих српских крајина, студенти долазе на београдски Универзитет. Његове зграде, учионице мењали су се. Мењали су се и студенти и професори, али је београдски Универзитет остао симбол због којег су хиљаде и хиљаде људи заволеле Београд и Србију. Студенти су били они који су давали такт и импулс том осећању.

Професори су их пратили. Један од најчувенијих, најпопуларнијих, најславнијих професора, чувени хелениста Милош Ђурић, рекао је, када су му понудили да потпише апел да се заустави борба против окупационих снага – не могу потписати јер су они против којих треба да потпишем, многи међу њима, моји студенти. Због тога је отишао у Бањички логор, где је затекао и оне који су били припадници Равногорског покрета и оне који су били комунистички борци. Професори не деле своје студенте на леве и десне, на традиционалне и авангардне, него само гледају да ли у њима сија светлост етике.

Милош Ђурић је написао књигу Видовданска етика, то је етика косовског опредељења. То су три ствари сплетене у један симбол и у једно значење: Лазарев избор, Вукова издаја и Обилићев подвиг. Те три ствари прате српску историју и сваки пут се у њој појављују са новом и неочекиваном снагом. Није, дакле, како злонамерно кажу, наше прослављање косовског опредељења никакво сећање на пораз, већ је то увек актуелни и спремни позив на подвиг, Обилићев подвиг. А подвига има различитих – и мирнодопских и ратних.

Једна слобода је унутрашња. Шта то значи? То значи бити грађанин, бити верски толерантан, бити солидаран са свима, поштовати законитост, поштовати Устав, а у Уставу је Косово и Метохија неотуђиви део Србије. Друга слобода је спољашња. Она иде у два крака. То је слобода наше државе Србије, колико је могуће и колико је реално али неодступно. И друго, да се на овом скупу не заборави, то је слобода српског народа ван Србије. Одбрана суверености Републике Српске, одбрана суверености Срба у Црној Гори, борба за српска национална права у Хрватској и Македонији. То је борба за српски интегрализам. Не може се постићи унутрашња слобода без ове друге, спољашње. Али не може ни обрнуто.  Дакле косовско опредељење је друго име слободе, а као што је Његош рекао Љуби Ненадовићу: Шта се Србија има бојати слободе, кад је она из слободе рођена. Београдски Универзитет у сваком свом поколењу показује да се она увек, поново и неугасиво рађа!“(4)

Вреди потписати, зар не?

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Халуцинирајући о Ломпару као о моћнику који има сто посланика у Скупштини Србије и грдан новац за своју странку, многи су изгубили из вида оно основно: Ломпар је уз студенте. Ништа више и ништа мање. Србија је, са својим студентима, устала да брани најдоњи камен постојања и достојанства. И Ломпар је, са студентима, устао у ту одбрану. Због тога, по свему судећи, свима смета, иако нема никакву материјалну моћ, и свеочи само речју и примером. 

Некоме је, опет по свему судећи, Вучић мања опасност од Ломпара. С Вучићем ће се, мисле они,  изградити некаква будућност, а са Ломпаром и студентима нема нам будућности. Слобода мишљења, наравно, и такво становиште допушта, али је оно доказ да живимо не само у доба вештачке интелигенције, него и у сенци плитке памети. 

УПУТНИЦЕ ( 7. 9. 2025. године )

1.    Руке су вам крваве, први део, без места и године издања
2.    https://balkans.aljazeera.net/teme/2025/6/29/medeni-mjesec-bunta-je-prosao-bez-kompromisa-s-nacionalizmom
3.    https://balkans.aljazeera.net/opinions/2025/2/10/desnicarski-manevar-preko-studenata-do-velike-srbije
4.    https://zurnal.me/milo-lompar-kosovsko-opredeee-nie-seae-na-poraz-nego-poziv-na-obiliev-podvig/

Извор: Правда