Разговори о захтевима администрације председника САД Доналда Трампа да Сједињене Државе преузму контролу над Гренландом окончани су у Вашингтону после готово сат времена, а данска амбасада је најавила да ће убрзо обавестити новинаре о резултатима састанка.
Састанак су у Белој кући водили потпредседник САД Џеј Ди Венс и државни секретар Марко Рубио, који су угостили министре спољних послова Данске и Гренланда. Према оценама посматрача, разговори су били пажљиво праћени због бојазни да би могли да послуже као притисак на Копенхаген да уступи полуаутономну арктичку територију под економским и војним притиском САД.
Непосредно уочи разговора, Доналд Трамп је поновио да би било „неприхватљиво” да Гренланд - територија у саставу чланице НАТО Данске - буде „у рукама било које друге земље осим Сједињених Држава”. На друштвеним мрежама навео је да је Гренланд „од виталног значаја за националну безбедност САД” и да би НАТО „требало да предводи процес” његовог стављања под америчку контролу, тврдећи да би алијанса тако постала „далеко снажнија и ефикаснија”. Као један од разлога навео је и значај острва за планирани противракетни систем „Златна купола”.
Према проценама стручњака које преносе амерички медији, евентуално преузимање Гренланда могло би САД да кошта и до 700 милијарди долара, док европски званичници умањују вероватноћу директне америчке војне акције ради контроле острва.
Током разговора у Вашингтону, дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен изјавио је да ће Данска успоставити „трајније и веће” војно присуство на Гренланду и оценио да је могућност америчког напада „високо хипотетичка”. Истовремено, Бела кућа је наставила медијску офанзиву на друштвеним мрежама, објављујући илустрације са саоницама које иду ка САД или Русији и Кини, уз питање: „Куда, човече са Гренланда?”
Идеју о преузимању Гренланда Трамп је први пут изнео 2019. године, током свог првог мандата, али је реторика значајно појачана након повратка у Белу кућу, уз поруку да ће САД острво „узети на овај или онај начин”. Такве изјаве узнемириле су и Европску унију и НАТО, јер председник САД није искључио ни употребу војне силе за преузимање стратешки важног, минералима богатог острва.
Министри спољних послова Данске и Гренланда, Ларс Леке Расмусен и Вивијан Моцфелт, истакли су да Гренланд „није на продају” и да Вашингтон врши „неприхватљив притисак” на дугогодишњег савезника. Подсетили су и на билатерални споразум из 1951. године који САД већ омогућава значајно проширење војног присуства на острву.
Подршку Данској пружили су бројни лидери ЕУ. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да Гренланд „припада свом народу” и да Унија поштује право на самоопредељење. Француски председник Емануел Макрон поручио је да би угрожавање суверенитета једне чланице ЕУ и савезнице имало „непредвидиве последице” и да ће Француска деловати у пуној солидарности са Данском.
Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен нагласио је да острво неће бити у власништву нити под управом Вашингтона, додајући да Гренланд бира Данску, НАТО и ЕУ, уз „миран дијалог и сарадњу” као кључни циљ.
У међувремену, анкета Ројтерса и Ипсоса показала је да само 17 одсто Американаца подржава напоре Доналда Трампа да преузме Гренланд, док се велика већина и демократа и републиканаца противи употреби војне силе за анексију острва.
Политика
