Буџет Београда, са буџетима градских општина, је 205 милијарди динара (1,75 милијарде евра), односно скоро 9% буџета Србије, преноси Нова економија.
ММФ инсистира да екстерни консултанти ураде анализа градских финансија са буџетским пројекцијама за наредне три године која треба да покаже да ли су оне одрживе на средњи рок. Поред тога, треба да се анализирају односи између комуналних предузећа којима управља град и да се утврди одрживост њиховог пословања. Исто тако, ММФ очекује да се извести како град користи финансијске инструменте. То се првенствено мисли да концесије за третман отпада као и градски превоз, где се у концесионим уговорима прикривају све већи трошкови које град мора да има према пружаоцима тих услуга. Извештај треба да прикаже који су кључни фискални ризици града Београда, укључујући кашњење у исплатама добављача. Извештај консултаната треба да се достави до августа ове године, пре него што почне израда буџета Србије за 2027.
Суноврат градских финансија се понајвише поклапа са мандатом Александра Шапића као градоначелника. Читав низ популистичких мера које је он иницирао значајно је оптеретио буџет града. Пре свега, то је одлука да се укине наплата градског превоза; последица је да се из буџета само за субвенционисање превоза издваја 400 милиона евра годишње. Тај новац све више иде у руке приватних превозника који преузимају све више линија градског превоза од јавног предузећа ГСП и за то добијају све више новца из буџета. Не само то, град даје и велике субвенције за вртиће (око 90 милиона евра годишње) као и за помоћ ђацима, по 20.000 динара сваком основцу и поклон ваучере за сву децу до 18 година у висини од 10.000 динара и разне друге ствари, као што је бесплатан улазак у базене (3 милиона евра). Укупна социјална давања су преко 200 милиона евра.
Последица овако високих субвенција је немогућност града Београда да финансира капиталне пројекте. Тако се изградња новог моста преко реке Саве финансира из државног буџета као и изградња метроа, иако су у питању инвестиције које би требало да финансира искључиво град.
Највећи проблем у финансирању Београда је у све већим кашњењима у исплати обавеза, што је упалило аларм код ММФ-а. Обавезе градских предузећа износе преко 150 милиона евра, а истовремено се повећава и дуг града према пословним банкама.
Београд ће имати потребу за великим задуживањем ради куповине трамваја; само за ту намену покренута је јавна набавка (за коју се са пуно разлога сумња да је намештена за произвођача из Турске) у висини од 188 милиона евра. Тај новац град нема, па ће морати да подигне кредит код банака.
Град ће покушати да недостатак средстава покрије повећањем пореза на имовину, у просеку за 5,5% у 2026. години. Поред тога, поскупеле су и услуге градских предузећа, па је тако од Нове године скупља вода за 17,5%, погребне услуге за 15% и одржавање зграда за 19%, а поскупело је и паркирање у јавним гаражама.
Популистичка политика градоначелника Шапића ће вероватно ове године "ударити у зид“ уколико се испостави да је анализа коју захтева ММФ неповољна. ММФ зато инсистира да се извештај заврши до августа ове године, па ће се влада Србије суочити са избором или да некако уведе ред у финансијама града, или да буџет Србије преузме додатне обавезе, било у финансирању капиталних инвестиција као што је набавка трамваја, било у повећању дела средстава које се пребацују из буџета републике у буџет града. Ради се о рупи од више стотина милиона евра. Биће занимљиво да ли ће Александар Вучић сменити Шапића и покушати да уведе ред са неким другим градоначелником, или ће све то покрити ионако већ прилично шупаљ буџет Србије.
Извор: Нова економија
