„Зашто сада не усмерите све своје напоре на Гренланд? Зар не мислите да је ситуација у Ирану постала спас за европске званичнике како би скренули пажњу свог становништва са чињенице да им се одузима острво?“, рекла је Захарова за Спутњик.
Дипломата је нагласила да би управо питање Гренланда требало да буде од највећег интереса у Бриселу, али се то не дешава.
Коментаришући изјаву шефице европске дипломатије Каје Калас, која је рекла да Европска унија жели промену политичког система у Ирану због протеста у тој земљи, Захарова је рекла да је Калас прекршила све уобичајене норме дипломатије.
Према њеним речима, ван памети је да неко ко се наводно бави дипломатијом каже да рачуна на цивилно друштво једне земље да сруши режим.
„Европска унија не очекује да ће иранско руководство брзо пасти под притиском демонстраната, али наставља да ради на остваривању овог циља подржавајући локално цивилно друштво. Замислите? Сада је јасно зашто се људи таквог калибра доводе на позиције у НАТО-у и ЕУ, како ништа не би пошло по злу“, приметила је Захарова.
Она је подсетила на општи став руководства Европске уније у вези са ситуацијом у Ирану, напомињући њихов цинизам и отворену подршку нередима.
„Можете ли да замислите, док врше притисак санкцијама, у суштини поступак који гуши, позивају на поштовање слободе изражавања, слободе удруживања и мирног окупљања? Какав цинизам ово мора бити, али заправо, то је отворени фронтални напад да би се дошло до таквих закључака. То је очигледна подршка антивладиним корацима“, закључила је Захарова.
Каја Калас је у уторак у Берлину изјавила да не зна „да ли ће режим у Ирану пасти“, али да су „потребне снажне алтернативе“ и да ЕУ подржава „цивилно друштво“ у тој земљи.
Протести у Ирану почели су крајем децембра 2025. године због девалвације локалне валуте, иранског ријала. Од 8. јануара, након позива Резе Пахлавија, сина иранског шаха свргнутог 1979. године, протести су се интензивирали у целом Ирану. Истог дана, искључен је интернет. У неколико иранских градова, протести су се претворили у сукобе са полицијом праћене скандирањем против иранског политичког система. Има жртава и међу снагама безбедности и међу демонстрантима. Иранске власти, оптужујући САД и Израел за организовање нереда, објавиле су 12. јануара да је ситуација стављена под контролу.
Извор: Спутњик
