Ко је могао да помисли да ће се три деценије пошто је саветник Била Клинтона за националну безбедност Ентони Лејк први пут дефинисао концепт „одметнуте државе” бити примењен и на Сједињене Америчке Државе. А ова америчка етикета направљена је да означи непослушне земље које су кршиле норме тадашњег постхладноратовског поретка попут Ирака, Ирана, Либије и Северне Кореје.
Трампове претње да ће ако треба и силом отети Гренланд од Данске, лојалног партнера САД, стручњаци за међународну политику упоређују са понашањем колонијалних сила 19. века. Марк Велер, директор Програма међународног права при институту „Чатам хаус”, упозорио је да Америка овим ризикује позицију државе ван закона: „Одустајањем од важећег консензуса, САД ризикује да преузме позицију одметнуте државе унутар међународног система”, рекао је Велер за Ројтерс.
Неоимперијалистичка жеља америчког председника да освоји самоуправно острво највише је погодило партнере САД с друге стране Атлантика. Трансатлантско савезништво се убрзано круни у деликатном тренутку када је већина западноевропских земаља помало наивно сматрала да им највећа опасност долази из Кремља. Ако амерички председник оствари претњу да ће употребити силу како би освојио Гренланд не само да ће разорити најважнији амерички савез, већ би могао да покрене низ догађаја који би могли довести до глобалне катастрофе – или чак до Трећег светског рата, упозорава магазин „Атлантик”.
Да ли је дошло време да се Европа напокон отараси Трампа, поставља провокативно питање бриселски портал „Политико”. У покушају да нађу „Ахилову пету” америчком председнику и некако сачувају Гренланд од отимања и тиме свој „образ”, поједини европски званичници већ размишљају: Ако се трансатлантски савез већ урушава, зашто да и ми не запретимо прекидом веза са Америком која се односи на војну сарадњу.
Дипломате из европских земаља признају незванично, да су међу чланицама ЕУ у току разговори о томе како се супротставити Трампу. Лакше опције укључују тактику одлагања, лобирање међу републиканцима у Вашингтону, слање савезничких трупа у посету Гренланду, па чак и спровођење кампање да се придобије јавност у Америци.
Али главна међу потенцијалним тачкама притиска на Вашингтон је опсежна мрежа војних локација широм Европе коју САД користе, жаргоном геополитике, да пројектују америчку моћ далеко од куће у Африци, а посебно на Блиском истоку. Осим тога Европљани би могли да Трампа ударе по џепу. Поједине државе чланице НАТО-а би могле да престану да купују америчко оружје. Европа је 2024. године одобрила могуће уговоре у вредности од 76 милијарди долара за набавку војне опреме из Америке, што је више од половине укупног износа САД на глобалном нивоу.
Мишљења су подељена, једни мисле да би овај вид узвратног ударца ескалирао у потпуни распад трансатлантских односа, док други истичу да је савез са Трампом исувише токсичан и да Европа мора да крене даље. Помало „шифрована” изјава француског председника Емануела Макрона могла би се протумачити као најава могуће одмазде према САД: „Не потцењујемо изјаве о Гренланду. Ако би био погођен суверенитет европске и савезничке државе, последице би биле без преседана. Француска прати ситуацију са највећом пажњом и деловаће у пуној солидарности са Данском.”
Али Европљани још нису ментално спремни за овакву врсту ескалације у односима са САД. Унутар НАТО-а, где је свака дискусија о могућем „кажњавању” Американаца углавном недозвољена, неки наглашавају да би прекид подршке америчким испоставама, укључујући радикалне предлоге за враћање контроле над базама, био опасан мач са две оштрице.
„Коришћење америчких база као преговарачких жетона за стицање предности је могуће, али резултирало би обостраном штетом. Европа би додатно изгубила безбедносне гаранције, а САД би изгубиле своју највреднију истурену оперативну платформу”, упозорава један дипломата НАТО-а.
Од 2024. године САД имају 31 сталну базу и 19 других војних локација широм Европе као део Европске команде Сједињених Држава. То је укључивало најмање 67.500 активних војника, према најновијим подацима Министарства одбране САД, а највећи део оних је стациониран у Немачкој, Италији и Великој Британији.
Бивши командант америчких трупа у Европи генерал Бен Хоџис истиче да су те базе, а поготову „Рамштајн” у Немачкој, неопходне за спремност и омогућавање глобалног стратешког домета Америке. Евентуалним присиљавањем Американаца да напусте те локације имало би „катастрофалан” ефекат на америчке операције, сматра Хоџис.
Упркос забринутостима због Трампових планова у вези са Гренландом питање је да ли је то највећи безбедносни приоритет за ЕУ или Велику Британију. Многи брину да је овај спор опасно одвраћање пажње од њиховог основног задатка – одбранe Украјине од Русије. Европске дипломате за бриселски портал признају да је без америчких безбедносних гаранција немогуће одвратити Владимира Путина од поновног напада на Украјину. Зато је, по њиховом мишљењу, смиривање Трампа приоритет, чак и ако савез Европе и САД неће потрајати вечно.
Извор: Политика
