Мислим да Трамп свакако има такав циљ, али то није његов примарни. Пред нашим очима се одвија фундаментална трансформација целокупне глобалне архитектуре. У историји САД, поред куповине Аљаске, била је и куповина Луизијане, која је припадала потпуно другом режиму, као и рат са Мексиком, након којег су Сједињене Државе анектирале две трећине своје територије. Ширење сфере утицаја је константа америчке политике, каже Дугин.
Данас је Трамп прогласио „Монроову доктрину“ са сопственим „последичним ефектом“, што значи тврдњу Сједињених Држава као јединог хегемона на западној хемисфери. То смо видели у случају Венецуеле: отмица Мадура и бацање земље на колена практично без иједног метка. Сада амерички политичари тамо воде ствари као да је то њихово двориште, а Трамп случајно не пише на друштвеним мрежама да је „вршилац дужности председника Аргентине“. У овој логици, Гренланд је природни географски продужетак северноамеричког континента.
Међутим, Трамп се ту неће зауставити. Тренутни премијер Канаде се већ, у ствари, спрема за рат са Сједињеним Државама – Канада би требало да се припреми као следећа мета. Мислим да ће Трамп добити оно што жели и са Гренландом и са Канадом. Иако се проблеми могу и даље јављати са Јужном Америком, апсорпција Канаде ће једноставно бити „прогутана“ од стране света. Неки ће рећи да смо имали несреће што смо добили таквог председника; други ће рећи да је он заиста поново учинио Америку великом, објашњава Дугин.
Ситуација око Гренланда открива кључну чињеницу: потпуни раскол Запада. Уједињени Запад више не постоји. Може да се бори против нас, Ирана или Венецуеле, али сада је спреман да се бори и унутар себе. Видели смо жалосне покушаје Европске уније да пошаље неколико војника на Гренланд да га „заштите“ од фиктивне претње Русије и Кине. Али чим је Трамп издао ултиматум о тарифама, Фридрих Мерц је одмах повукао своју групу.
Трамп отворено говори Европљанима: „Ви сте моји вазали, радите шта вам наређујем.“ Речено му је да склопи мир са Русима – склопите мир. Речено му је да преда Гренланд – предајте га. Речено им је да подрже Нетањахуа – подрже га. Деценијама је глобалистичко руководство Сједињених Држава стварало илузију да је Европа партнер са гласом. Сада су се те илузије разбиле. Трамп им директно каже: „Ви сте нико, само најамници, достављачи пице или мигрантски радници. Ако узмем Гренланд, морате одговорити: 'О, драги тата Трампе, узми га брзо, спаси нас од злих Руса и Кинеза са њиховим подморницама.'“ То је свет у којем се налазимо: Трамп удара песницом о сто, а Европа – након што је накратко покушала да тврди да ће бранити Гренланд од Америке – брзо капитулира, истиче руски философ.
Трамп је спреман да демонтира НАТО, пошто се савез већ састоји од 95 процената америчких ресурса. Оно што се данас дешава није само колосално понижење Европе (емоције ће проћи), то је крај некадашњег колективног Запада. Епизода са Гренландом постала је лакмус тест, откривајући јединствену слику: некада уједињени монолит, са којим смо се борили још пре само годину дана, распао се на пет различитих полова.
Први Запад је сам Трамп. Он изјављује: „Ја сам Запад, а сви остали су само кулиса.“ Понаша се као каубој спреман да „бомбардује“ све – и непријатеље и савезнике – не признајући никога другог као сувереног субјекта. За њега постоји само председник САД; сви остали су нико.
Други Запад је Европска унија. Одједном је открила да више није ни „млађи партнер“. ЕУ је лишена субјективности, ефикасно политички кастрирана. За европске елите навикле на барем формални пријем у „мушки клуб“, ово је био апсолутни шок. Отворено им је речено: ваше мишљење о Украјини или Гренланду никога не занима.
Трећа је Енглеска. Нашала се у чудној позицији: наизглед близу Сједињених Држава, а ипак погођена Трамповим тарифама због критике споразума са Гренландом. Британија више није диригент ЕУ (након Брегзита), али није ни америчка марионета. Она је одвојени, аутономни играч.
Четврти се састоји од глобалистичких остатака. То је „дубока држава“ у Сједињеним Државама, демократе, које са ужасом посматрају Трампа, схватајући да су следећи на реду за чистку. Њихови представници су и даље јаки унутар структура ЕУ и Велике Британије и настављају да говоре о глобалној доминацији чак и док им тло измиче под ногама. Чак и Макрон већ говори о изласку из НАТО-а, а Мерц разматра зближавање са Русијом, схвативши размере губитака, каже Дугин.
Коначно, пети Запад је Израел: мала земља која се понаша као да је центар света. У месијанском бесу, Нетанјаху гради „Велики Израел“, користећи изузетно бруталне методе и присиљавајући све да му помажу. Испоставља се да Израел није западна испостава, већ сила која на много начина сама управља Америком кроз произраелске мреже.
На крају, уместо једног непријатеља, суочавамо се са пет различитих „западних полова“. Наше очи лутају около: са ким би требало да правимо договоре? Ко је овде заиста суверен, а ко се само претвара? Раслојавање Запада на ових пет делова је главни исход тренутне кризе, истиче Дугин.
Извор: Правда.рс
