А онда је мирна и достојанствено образована маса кренула да поздрави Светог Саву у Ћациленду, баш некако кад је пао мрак. Трагедија се понавља као фарса са све певањем, само што се овога пута збива на улицама Београда, а не у Чачку. Зашто је власти потребан Ћациленд?
Чини се да је овај камп замишљен као нека врста резерве Српској напредној странци за моменат када популарност те странке почне да пада. Сада је евидентно председник Србије највише угрожен откако је дошао на власт и зато му је потребна нова потврда да постоји лојалност свих оних који су га до сада подржавали. Макар они били у ограђеном простору. Вучић сам све креира, они су извршиоци. И Ћациленд је чудо. Усликавају га сви могући и немогући странци. А тако квалитетне људске ресурсе у ограђеном Пионирском парку тешко ћете наћи.
Оно што преносе медији и оно што се догађа у институцијама, у Скупштини, у Влади, било где, заправо један колапс режима, једна је општа деструкција и доказ да се Србија у ствари задавила у обнови идеологије која више нигде не постоји. То подразумева и стварање Ћациленда. Такво заштићено насеље је могуће само у друштву у коме више нема правила, нема морала, нема емпатије и ниједног поузданог критеријума. Идеја је о саборности, која позива Србе да буду јединствени и да стану сви у оне пољске нужнике у центру српске престонице. Као и пре много година, и данас највећу одговорност за приказ бесмисла Ћациленда сноси недорасла пасторална елита која још увек држи исти час патриотизма.
А када ви јачате национално осећање, што и ми проживљавамо, искључиво кроз поистовећење са једном религијом, ви нужно постајете нетолерантни. Религија је у суштини исповедање једне и једине истине. Све то оставило је утисак нечисте савести и јефтиног пијачног политиканства. Активирана је, дакле, најнижа и најмучнија црта нечега што сигурно није "национални" карактер, него је универзални "паник" менталитет.
Изгледа да овде никога не занима шта је заправо било пре извесног времена, али се зато користи прилика да се у некој врсти очигледне самоодбране, изгрди све и свја, ко год другачије мисли и пита - шта има да пита. Али, објасните ви то њему и његовима. То не слуша гласове разума чак и када су у његову корист, јер глас разума унапред је сумњив - немају они ту навику да слушају било кога осим себе и својих.
Д. Љутић
Директно.рс
