Кад је реч о класичном радару, каже да их је у том термину на путевима Србије све мање и осврће се на то којих све нових врста има.
Ласерски уређаји – лидари
„Сада су све заступљенији ласерски уређаји, односно такозвани лидари, који имају другачији принцип рада. У питању је новија генерација ласерских уређаја за мерење брзине. Ово важи за ручне или стационарне уређаје за мерење брзине које користе полицијски службеници“, каже адвокат Миљевић на почетку разговора.
Такође, додаје, имамо и конзоле-носаче, системе за мерење брзине који су фактички оперативни током целог дана, као и системе за мерење просечне брзине кретања на ауто-путевима.
„То и нису мерила брзине возила у саобраћају јер се ту начин брзине изражава стандардном формулом б=с/т – брзина (б) једнака пређеном путу (с) подељено с временом (т). Имам и документацију ‘Путева Србије’ која потврђују да они немају уређаје за мерење брзине у класичном смислу, већ је то обрачун пређеног пута у јединици времена од тачке уласка до тачке изласка, јер се брзина не мери само на улазу и излазу, већ постоје и међусекције на којима се врши мерење просечне брзине кретања”, каже адвокат Миљевић.
“Оно што додатно имамо на путевима су такозвани дуал радари који су уређаји последње генерације и снимају брзину кретања у више саобраћајних трака истовремено”, каже он.
Хватају прекршај на 150 до 300 метара
Кад је реч о томе на колико метара радари хватају прекршај, наш саговорник каже да то зависи од конкретног радара.
“Ако говоримо о класичним преносним уређајима за мерење брзине, из руке или да се постављају на сталак, то су уређаји који имају капацитет мерења брзине и на удаљеностима већим од 500 метара. Али то није пракса приликом мерења брзине кретања, већ снимање почиње на одстојањима од 150 до 300 метара, то је неки просек, јер се настоји да се поред уснимљене брзине учини видљивом и ознака. Из разлога што је једино веродостојна исправа о прекршају фотографија на којој се виде сва обележја прекршаја, а то су брзина и регистарске ознаке”, каже Миљевић.
Радар који бележи просечну брзину
На питање шта је просечна брзина, адвокат објашњава да је то “брзина која се не утврђује тренутно, већ се утврђује на основу пређеног пута у јединици времена, између две контролне тачке, почетка и краја”.
„Ако знамо тачну дужину пута и за које време је то возило прешло пут, онда ту изражавамо просечну брзину, која је, по мом мишљењу, доста спорна.
На пример, неко може да вози константно 140 км на сат на ауто-путу, што је 10 изнад дозвољеног, али је знатно мање угрожавајуће од некога ко је возио на неким деоницама и више од 200 км/х, али у просеку можда 120, па се његов просек опет извуче на неких 135 или 140 км на час. Дакле, просек, као и статистика, говори и све и ништа.“
„Брзину мери у доласку, али и у одласку возила“
Иначе, прекршај се по правилу региструје без обзира на то да ли возило убрзава, креће се истом брзином или успорава.
“Не постоји сензор који се може сматрати окидачем. Уређаји су подешени да мере брзину, па можете имати велику брзину у фази успоравања и она ће бити очитана у неком тренутку као тренутна брзина. Такође, треба знати да брзина може да се мери не само у доласку већ и у одласку возила и онда се означава знаком минус, као негативна вредност. То се практикује на деоницама где је морфологија терена таква да је из неких разлога тешко организовати снимање брзине возила у сусрет, па се врши снимање брзине у одласку и онда се возач не зауставља, него му се по правилу упућује позив да се изјасни о томе ко је управљао возилом накнадно”, објашњава Миљевић.
Шта ће детектовати нови радари
Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић раније је најавио постављање система за мерење просечне брзине кретања возила за које је било најављено да ће да буду постављени широм Србије овог месеца. Они на неким деоницама и јесу постављени, али за сада нема званичних информација да ли је тај систем и прорадио у пуном капацитету.
Према његовим речима, ови уређаји ће детектовати:
прекршаје брзине
коришћење телефона
сигурносног појаса
паркирање
све остало што доводи до најтежих саобраћајних незгода
Мобилни радари увек на другој локацији
Оно што је ново то су мобилни радари, а код њих је цака у томе што ће увек моћи да буду на некој другој локацији, при том добро сакривени.
“Када су у питању мобилни радари, они могу да се померају и возачи неће знати да ли се радар налази у комби возилу или приколици, или у неком другом уређају. Никада нећете знати на којој локацији се налази и нико неће моћи да вас упозори на радар, и кажњавање свих учесника који не поштују саобраћајне прописе биће изузетно велико“, рекао је раније Мирко Коковић, помићник директора Агенције за безбедност саобраћаја.
Како је за „Блиц“ раније открио професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић, мобилни радари се премештају с места на место и приликом детектовања нека од три саобраћајна прекршаја, аутоматски шаљу пријаву МУП.
Следећи корак је да МУП шаље пријаву власнику возила, без обзира да ли је он у том тренутку управљао њиме или није.
Власник возила мора да се изјасни, иначе плаћа 25.000 динара
„Власнику возила којим је начињен прекршај, у коверти која му стиже на кућну адресу, добиће и питање на које треба прво да одговори да ли је он управљао возилом. Ако не достави податке ко је управљао возилом, мораће да плати казну у износу од 25.000 динара“, објашњава професор Вујанић.
Како истиче, циљ ових радара јесте да помогну што већем поштовању прописа и индиректно већој безбедности саобраћаја јер многе последице настају управо због невезивања сигурносног појаса, коришћења мобилних телефона и прекорачења брзине.
Да ли је корисна апликација за радаре
Што се тиче апликација за радаре, адвокат Владимир Миљевић каже да је питање колико оне могу помоћи возачима.
“Оне најчешће упозоравају на места где је познато да је постављена стационарна камера за мерење брзине. Те апликације некада ће нас упозорити и на привремену контролу која се врши од стране полицијских службеника преносним уређајима за мерење брзине. Може помоћи онолико колико је ажурно у датом тренутку. То зависи и од садржине и квалитета апликације“, каже Миљевић.
Да ли је следеће бојно поље глобалног сукоба Медитеран сазнајте ОВДЕ.
Нова.рс
