Тако за Н1 оцењује професор ФПН-а у пензији Зоран Стојиљковић.
- У политици, чак и код личности попут председника Вучића, принцип јавних најава у неколико наврата да ће се нешто десити колико-тако обавезује - сматра он.
Оно што је овог пута, како каже, другачије у односу на неке пређашње неиспуњене најаве, јесте то што је "у међувремену уследио један период у коме је морао да отрпи констатацију да је кукавица и да се не усуђује да распише изборе".
- Раније је изборе расписиво без икакве потребе кад год је требало пресложити власт и моћ у друштву или рецимо уколико се покаже да вам је претерани изборни притисак и неравноправност довео до бојкота избора па сте онда у једностраначком парламенту схватили да окружење и сама земља неће прихватити да имате такав парламент. Према томе, ово јесте нешто што до извесне мере обавезује. То говори и логика да сада атакују на сваки релативно аутономан центар моћи који може да му се супростави - објашњава Стојиљковић.
Сви ови притисци заоштравају ситуацију и сада нема више сакривања.
- Ја сам за технологију "схаме анд бламе" - бламирај јавно људе и терај их да се изјасне. Ја немам ништа против, никакав ми није притисак на индивидуалност, то што студенти показују ко је све у том проширеном Сенату и траже да се људи изјасне како су око тога гласали јавно - каже он.
Коментаришући то што је само неколико дана након што је Вучић најавио изборе за јесен председник Владе Ђуро Мацут говорио о реконструкцији Владе на пролеће, Стојиљковић каже да то спада у такозвану производњу псеудодогађаја.
- Направите нешто око чега се неко време можемо позабавити, а да то практично са овим односом моћи и снага између председника и онога што би требало да буде локус моћи владе и премијера, да то практично нема никаквог ефекта и никаквих разлога. Прича о реконструкцији уводи некакву динамику па се онда медији и јавност позабаве тиме ко евентуално ко ће се наћи у следећем саставу, ко ће евентуално постати министар или шта год, а да то препокрије неке друге процесе које имамо, који су далеко битнији и да служи као доказ некакве политичке динамике које режим има - објашњава он.
С друге стране, као нешто што даје наду и дозу оптимизма он види начин на који су студенти отпочели своју борбу.
- Фасцинантно су кренули. Отворили су теме које никад нису биле доведене до краја. Теме илустрације и утврђивања порекла имовине. Ми смо земља у којој ниједан случај корупције на високом нивоу није доведен до краја. Ја мислим да је најозбиљнији кандидат за сада да дође до таквог процеса министар културе Никола Салаковић - закључује Стојиљковић.
Извор: Н1
