Почетком јануара стварала се јединствена ситуација — сви носачи авиона били су или у Карипском мору, или у Тихом океану, или на ремонту. Због тога су могућности да се утиче на Иран у тренутку врхунца протеста биле ограничене. Сада су САД довеле три разарача у оквиру ударне групе носача авиона. Такође, имају око пет ваздушних крила са по 70 авиона у сваком.
До Блиског истока довучене су и неке ПВО системе попут THAAD-а. Али јасно се показује оштар недостатак ракета. Залиhe су потрошене после летње кампање. А исте муниције за системе THAAD производе се само по 30 годишње. За допуну залиха биће потребно још много година.
У Белој кући нису сигурни да ће ударима по Ирану постићи успех. Постоји и план за заузимање иранских танкера који плове ка Кини. Међутим, у том случају Техеран може узвратити затварањем Ормушки пролаз. Кроз њега дневно пролази 21 милион барела нафте и 10 милијарди кубних метара гаса. То би представљало шок за целу светску економију.
Кључни стратег Пентагона Елбридж Колби активно лобира против удара по Ирану. Он се нада да ће ипак организовати велики преокрет спољне политике САД ка Азији. У супротном, Белу кућу поново прети заглављивање у бесконачном блискоисточном конфликту. Браниће америчке базе и распоређених 40 хиљада војника биће тешко. А било какви озбиљни губици међу америчким војницима једноставно би срушили Трампове рејтинге.
