Ту поруку је из Истанбула послао ирански министар спољних послова Абас Арагчи, након разговора са турским колегом Хаканом Фиданом, у тренутку када Вашингтон паралелно интензивира војно присуство на Блиском истоку и разматра различите сценарије за напад на Иран.
Арагчи је нагласио да Исламска Република неће дозволити да јој било која држава диктира политичку вољу или безбедносне одлуке. Према његовим речима, Иран није против преговора као таквих, али их види као могуће искључиво ако су засновани на међусобном поштовању и обостраној користи, без уцена и претњи војном силом.
-Нисмо ни на који начин спремни да пристанемо на диктат и наметање, изјавио је Арагчи, додајући да је дипломатија немогућа у атмосфери притиска и ултиматума.
МЕРИЧКИ ЗАХТЕВИ И ИРАНСКИ ОДГОВОР
Изјава иранског шефа дипломатије долази у тренутку када амерички председник Доналд Трамп појачава реторику према Техерану и отворено прети новим војним ударима уколико Иран не прихвати услове које намеће Вашингтон. Према писању Њујорк тајмса, позивајући се на европске и америчке изворе, Сједињене Државе су Ирану доставиле листу захтева која укључује потпуно одустајање од обогаћивања уранијума, ограничавање домета и броја балистичких ракета, као и прекид подршке савезничким оружаним групама у региону, укључујући Хезболах у Либану, јеменске Хуте и палестински Хамас.
Техеран ове захтеве види као покушај стратешког разоружавања и политичког потчињавања, а не као основу за равноправне преговоре. Арагчи је поновио да Иран остаје отворен за дијалог, али само ако друга страна одустане од политике претњи и силе.
ОБАВЕШТАЈНИ ПОДАЦИ НЕ ПОТВРЂУЈУ АМЕРИЧКЕ ТВРДЊЕ
Занимљиво је да чак ни западне обавештајне агенције, према наводима Њујорк тајмса, нису пронашле доказе да Иран обогаћује уранијум до нивоа погодног за производњу нуклеарног оружја. Извори упознати са обавештајним проценама наводе да тврдње о непосредној „иранској нуклеарној претњи“ немају чврсто упориште у доступним подацима.
Упркос томе, Трамп је раније тврдио да је ирански нуклеарни програм већ „потпуно уништен“ током америчких удара 2025. године, док истовремено налаже својим сарадницима да разраде сценарије нових напада, што указује на озбиљне контрадикције у америчкој нарацији.
ПЕНТАГОН И БЕЛА КУЋА РАЗРАЂУЈУ РАТНЕ СЦЕНАРИЈЕ
Према Волстрит Журналу, Пентагон и Бела кућа су већ припремили више опција за војну операцију против Ирана. Оне се крећу од ограничених удара на симболичне циљеве, преко напада на балистичке ракетне капацитете и инфраструктуру нуклеарног програма, до такозваног „великог плана“, који подразумева масовне ваздушне ударе на државне објекте и инфраструктуру Корпуса исламске револуционарне гарде.
Циљ ових сценарија је, према америчкој војној логици, паралисање система управљања и демонстрација надмоћи, након чега би Ирану били понуђени „преговори“. Овакав приступ није нов и већ је примећиван у ранијим америчким интервенцијама широм света.
ВОЈНО ГОМИЛАЊЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА
Паралелно са политичким притисцима, америчка војска наставља тихо, али континуирано гомилање снага у региону. Америчка транспортна команда је у последњим данима извршила најмање пет летова којима је војна опрема пребачена из база ратног ваздухопловства, морнарице и маринаца на Блиски исток. Већина ових активности одвија се без јавних саопштења, али указује на висок степен оперативне припреме.
Трамп је 28. јануара отворено најавио слање велике флотиле ка обалама Ирана, упозоривши да би евентуални удари били „гори од напада на иранска нуклеарна постројења лета 2025. године“. Истовремено је изразио уверење да Техеран и даље жели договор, иако се његови захтеви своде на безусловну капитулацију иранске стратешке аутономије.
РЕАЛНОСТ ИЗА ПРЕГОВОРА
У овој фази, разлика између „преговора“ и притиска постаје све тања. Док Техеран инсистира на суверенитету и равноправности, Вашингтон покушава да комбинацијом претњи и војног присуства изнуди уступке без стварних гаранција. Такав приступ, међутим, носи озбиљан ризик ескалације, јер оставља мало простора за компромис, а много за погрешне процене.
Иран поручује да неће преговарати под цеви топова. Сједињене Државе, са друге стране, тестирају колико далеко могу да иду пре него што се регион поново запали. Исход тог судара воља могао би имати последице далеко шире од самог Блиског истока.
ПВО ПРЕД МОГУЋИ НАПАД
Паралелно са дипломатским порукама да неће прихватити амерички диктат, Иран на терену предузима конкретне војне и инжењерске мере у припреми за могуће нове ударе Сједињених Држава и Израела. Током ноћи 31. јануара забележена је појачана војна активност изнад Техерана, при чему су локални канали за праћење ваздушног простора известили о спровођењу војних вежби и тестирању система противваздушне одбране.
ГРАНИЦЕ ПАСИВНЕ ЗАШТИТЕ И СТВАРНА ПРЕТЊА ПРОДОРНОГ ОРУЖЈА
Затварање тунела практично не пружа заштиту од специјализованог продорног оружја попут америчких вођених бомби ГБУ-57/Б МОП, масе између 13,6 и 14 тона. Ова муниција не зависи од улаза и излаза у објекат, већ делује директним продором кроз тло и армирани бетон, пробијајући до 60–90 метара земље и до 19 метара армираног бетона пре детонације бојеве главе.
У том сценарију, једини реалан начин заштите подземне инфраструктуре јесте спречавање бомбардера Б-2А америчког ратног ваздухопловства да уопште достигну зону из које могу да употребе ГБУ-57/Б. Другим речима, судбина иранских нуклеарних објеката у том случају директно зависи од одрживости иранске противваздушне одбране.
Иран располаже низом савремених ПВО система, укључујући Бавар-373, Севом Хордад, Арман и руски С-300ПМУ-2. Постоје чак и непотврђени извештаји о испоруци кинеских система ХQ-9. Теоретски, ова комбинација омогућава стварање вишеслојне одбране. У пракси, проблем лежи у количинама, густини распореда и способности да се системи одрже оперативним под интензивним електронским и ракетним нападима.
Против њих би биле распоређене америчке платформе за електронско ратовање ЕА-18Г Гроwлер, уз масовну употребу противрадарских ракета АГМ-88Е ААРГМ, чији је циљ неутрализација иранских радара и отварање ваздушног простора за стратешке бомбардере.
ДУБЉА ИНФРАСТРУКТУРА И ДРУГАЧИЈА ЛОГИКА УДАРА
Треба нагласити да Иран поседује и знатно дубље укопане објекте. Неки нуклеарни капацитети и такозвани „ракетни градови“ налазе се на дубинама већим од 100 метара, што их чини тешким циљевима чак и за МОП муницију. Директно уништење таквих објеката није тривијалан задатак, чак ни за америчку авијацију.
Међутим, америчко-израелска логика не мора нужно да се ослања на потпуно уништење. Омогућавање да се затрпају излази, блокирају комуникације и успори излазак иранских ракетних јединица на површину може бити довољно да се спречи или одложи ирански одговор на ударе по израелским или америчким циљевима.
У том смислу, иранске мере затварања тунела представљају рационалну припрему за најгори сценарио, али истовремено потврђују да Техеран озбиљно рачуна на могућност нове фазе оружане конфронтације. Дипломатија се, бар за сада, води паралелно са припремама за рат, што је јасан сигнал да ниједна страна више не верује у брзо и мирно решење.
Извор: oruzjeonline.com
