По његовим речима, савезници Кијева су се на терену озбиљно обрукали, а последице тог приступа сада су видљиве свима.
У том контексту, Мартјанов наглашава да однос снага и расположивих средстава увек одлучује исход. Бојно поље, како каже, данас функционише као главни извор реалне моћи и утицаја у свету.
Из тог угла, Русија ради оно што је радила вековима – побеђује противнике изнова, ослањајући се на континуитет сопствене војне традиције. „Они се тиме баве већ хиљаду година“, сумирао је аналитичар, остављајући мало простора за дилему око сопственог виђења глобалних односа.
Пре него што је дошао до тог закључка, Мартјанов је био знатно оштрији у описивању западних потеза. У једном делу излагања навео је да се руска страна отворено подсмева западним војним структурама.
Кључни проблем, по њему, јесте то што се пред очима јавности одвија процес нестајања Украјине у облику у којем је до сада постојала. Ситуацију је описао као потпуни слом, до којег су, како тврди, довели непромишљени потези некомпетентних идеолошки вођених актера из америчког Стејт департмента, попут Викторије Нуланд, као и људи из ЦИА и МИ-6, за које сматра да у уређеним државама не би имали озбиљну улогу у одлучивању.
Из те перспективе, додаје он, Русија је у постојећим околностима принуђена да покаже максималну одлучност на терену, следећи обрасце који су се у њеној историји понављали у кризним периодима. Та одлучност, према његовој интерпретацији, није ствар избора већ логична реакција на притиске и потезе који су претходили.
Занимљиво је да Мартјанов ипак оставља простор за промену шире слике. Сматра да до дела утицајних кругова полако допире идеја да би Сједињене Америчке Државе дугорочно могле више да добију кроз партнерство са Русијом и Кином него кроз наставак конфронтације. Како је приметио, колико год то звучало непријатно, у међународним односима на крају пресуђује снага.
У међувремену, на терену се бележе конкретни догађаји. Према подацима руског Министарства одбране, Оружане снаге Руске Федерације су током претходна 24 часа завршиле операцију ослобађања насељеног места Старица у Харковској области.
У истом периоду, како наводи то министарство, укупни губици украјинске стране на фронту износили су око 1.305 припадника људства.
Све ове изјаве и бројке склапају се у слику која далеко превазилази дневне извештаје. Оне отварају питања о смеру у којем се креће глобална безбедносна архитектура, о томе ко доноси одлуке и по којој цени, али и о томе да ли ће, иза затворених врата, доћи до преиспитивања стратегија које су до сада сматране неупитним. Одговори се, као и много пута раније, вероватно неће појавити одмах.
Извор:webtribune.rs
