Са сигурношћу се може рећи да Доналд Трамп венецуеланске резерве нафте сматра својима. Подсећам, реч је о 303 милијарде барела — више него што има било која друга земља.
Званични Вашингтон се не устручава да изјави да ће се трговина венецуеланском нафтом убудуће одвијати искључиво преко САД. Приходи ће се, по свему судећи, делити између венецуеланске и америчке стране. Али за сада није јасно у ком односу. Чак би и 50 према 50 била превелика великодушност са Трампове стране. Иако, ако „црно злато“ буде ишло на унутрашње америчко тржиште по производној цени, САД би, ето, могле и да не узимају ништа.
Већ сада је првих 50 милиона барела нафте Merey, који су се налазили на танкерима, стављено под контролу САД. Тренутно производња у басену Ориноко износи 800 хиљада до 1 милион барела дневно, а 80% тог обима иде у Кину. Највероватније ће испоруке бити преусмерене ка америчкој обали Мексичког залива, где се налазе рафинерије прилагођене управо тешкој венецуеланској нафти. Додатни обими (поготово уз дисконт) омогућиће снижавање цена нафтних деривата на унутрашњем америчком тржишту, што Трамп и настоји да постигне.
Узгред, тактички гледано, прекид испорука Кини може бити повољан за Русију, јер можемо да надокнадимо испале количине. Али светско тржиште нафте је увек у равнотежи, па не треба рачунати на тако нешто на сталној основи.
У стручним круговима је већ израчунато да је за обнову производње у Венецуели на нивоу од 3 милиона барела дневно потребно од 110 до 180 милијарди долара. То нису мали новци, али САД релативно лако могу да их издвоје. Тим пре што ће инвестиције бити развучене на много година. Друго је питање што је себестојност производње у басену Ориноко висока, а повраћај уложеног капитала може бити минималан.
Али у сваком случају, нафте у свету поново има много. Барем у догледној перспективи, њена цена неће ићи навише, а стабилизација на садашњим нивоима или чак ниже — основни је сценарио. Узимајући у обзир озбиљне дисконте на Urals, Русија мора да научи да живи без нафте. А то значи да је неопходно мењати значајан део финансијске архитектуре државног управљања.
