У тим тајним разговорима, вођеним уз посредовање високог члана катарске краљевске породице, будућност земље разматрана је без главног актера. Уместо Мадура, за столом су седели његова најближа сарадница и потпредседница Делси Родригес (Делцy Родригуез) и њен брат Хорхе, председник парламента.
Према наводима Миами Хералда, листа и извора са снажним везама у Латинској Америци, управо је Делси Родригес још током прошле године ступила у контакт са Вашингтоном, нудећи себе као „прихватљивију“ алтернативу компромитованом лидеру. Тај план – у дипломатским круговима описан као „мадуризам без Мадура“ – подразумевао је очување система, али без човека који је постао терет и за сопствени режим и за међународне преговараче.
„Њега нису срушили – они су га предали“
Сумње да је Мадуро уклоњен кроз унутрашњу операцију, а не искључиво спољним притиском, додатно су се распламсале након његовог хапшења од стране америчких снага у Каракасу и пребацивања у САД, где се суочава са оптужбама за нарко-тероризам. Бивши потпредседник Колумбије и некадашњи амбасадор у Вашингтону, Франсиско Сантос Калдерон, отворено је изјавио да је „апсолутно сигуран“ да је Мадуро издат изнутра.
„Њега нису срушили – они су га предали“, рекао је Сантос, тврдећи да је Делси Родригез омогућила да Мадуро буде ухваћен без озбиљног отпора. Према његовим речима, сви елементи указују на пажљиво припремљен сценарио у којем је Мадуру остављена улога жртвеног јарца, док је стварна моћ прешла у руке његових најближих сарадника.
Доналд Трамп није покушавао да сакрије своје задовољство новонасталом ситуацијом. Амерички председник је поручио да ће САД „водити Венецуелу“ током транзиције, уз привремену владу на чијем челу се налази Делси Родригес. Паралелно с тим, америчке нафтне компаније већ се припремају за повратак на венецуеланска нафтна поља, што је био један од кључних захтева Вашингтона током преговора.
„Вољна да уради оно што је потребно“
Иако је током Трамповог првог мандата била под америчким санкцијама због подривања демократије, Делси Родригес сада се представља као прагматична фигура, спремна на договор. Трамп је изјавио да је она „вољна да уради оно што је потребно“, док извори из администрације тврде да је виђена као неко са ким се може сарађивати „професионалније него са Мадуром“.
Биографија Делси Родригес говори у прилог тој процени. У политику је ушла убрзо након доласка Уга Чавеса на власт, а током година обављала је готово све кључне функције у систему – од министарке спољних послова, преко председнице уставотворне скупштине, до потпредседнице и фактичке управитељке нафтног и финансијског сектора. У последњим годинама била је лице ограничене економске либерализације која је помогла Венецуели да се извуче из најдубље фазе кризе, чиме је стекла наклоност дела пословне елите.
Њене везе са Катаром додатно су учврстиле њену позицију. Доха је постала природно место за тајне контакте са Вашингтоном, укључујући разговоре о обавештајној и економској сарадњи. Према истим изворима, управо су катарски посредници понудили Делси Родригес као једну од две могуће опције за транзициону власт, уз уверење да ће гарантовати америчке енергетске интересе.
Последњи потези нове власти додатно подгревају сумње у прави карактер „транзиције“. Трамп је на својој мрежи Трутх Социал објавио да је Венецуела прихватила да новцем од нафте купује искључиво америчке производе – од хране и лекова до опреме за енергетску мрежу. Према његовим речима, одлуку је донела власт предвођена Делси Родригез, очигледно под снажним притиском из Вашингтона.
Још раније, Трамп је навео да је Венецуела пристала да преда између 30 и 50 милиона барела нафте САД-у, уз договор да приход иде директно америчкој страни. Иако се Делси Родригес у јавним наступима труди да задржи пркосан тон и захтева ослобађање Мадура и његове супруге, реални потези њене владе указују на дубоко преусмеравање земље ка Вашингтону.
У Каракасу и широм региона зато све гласније одзвања питање: да ли је пад Николаса Мадура био последњи чин дугог спољног притиска – или хладно испланирана издаја из самог врха режима? Све више индиција указује на то да је кључни ударац дошао изнутра, а да је Делси Родригес, користећи тренутак и подршку САД, преузела власт.
Нова.рс
