Пише: Маја Душанић
Деценијама се, бар у јавном простору, „ништа не дешава“, а онда се у кратком временском распону појављују решења, и то баш у тренутку када се мења светска политика. Ако занемаримо причу о „природном напретку науке“, остаје питање: зашто сада и зашто сви одједном?
Крај Западног монопола на медицину
Један од кључних одговора лежи у крају западног монопола над медицином. Годинама су клиничка испитивања морала да пролазе кроз филтере ФДА, ЕМА и протоколе Светске здравствене организације, процес који је често трајао и по петнаест година и коштао милијарде долара. Повлачење САД из СЗО и јачање алтернативних политичко-економских блокова, попут БРИKС-а, променили су правила игре. Русија, Кина и Куба престале су да чекају дозволе и почеле да директно пласирају терапије на тржишта која су спремна да их прихвате – од Србије, преко Латинске Америке, до Африке. Вести су „букнуле“ јер су те земље одлучиле да резултате објаве под сопственим условима, мимо старог система контроле.
Рат патентима - лекови као оружје
Паралелно с тим одвија се и рат патентима, у којем лекови постају средство меке моћи. У тренутку глобалних тензија, објава терапије за рак или ХИВ постаје политичка порука. Русија и Кина користе такве објаве као доказ супериорности над западним моделом, док Јапан и Аустралија убрзавају своје публикације како не би испали из трке. То није случајност, већ геополитички маркетинг: ко први изађе са леком, тај не контролише само тржиште, већ и наратив.
Пуштање "из фиоке"
У тој динамици појављује се и феномен „пуштања из фиоке“. Постоји сасвим реална економска основа за сумњу да су неки третмани годинама чекали прави тренутак. Док су фармацеутски гиганти имали стабилан монопол кроз међународне институције, исплативије је било продавати терапије које се узимају доживотно, било да је реч о ХИВ-у или хемотерапијама. Оног часа када је систем почео да пуца и када су независни играчи, попут руског института Гамалеја или кубанских лабораторија, кренули у отворену офанзиву, западне компаније су биле принуђене да из лабораторија извуку своје најјаче адуте како не би остале без профита, али и утицаја.
Конкретни пробоји о којима се прича
У том контексту појављују се и конкретни пробоји о којима се данас говори. Изолован је лек за рак дебелог црева који циља специфичну ММРд мутацију и који је у испитивањима показао стопроцентну ефикасност – терапија која је годинама била ван рефлектора, док се није појавила озбиљна конкуренција са Истока. CRISPR технологија је деценију била спутавана „етичким“ оквирима СЗО, а чим је тај утицај ослабио, Кина је кренула са агресивним генским интервенцијама које дословно бришу болести попут ХПВ-а и одређених облика леукемије.
Руска персонализована мРНА вакцина, развијена у Центру Гамалеја за терапију чврстих тумора попут меланома и карцинома плућа, први пут је званично представљена крајем 2023. године, док је током 2024. глобално одјекнула вест да је доступна и страним пацијентима, укључујући оне из Србије.
Ленакапавир (Sunlenca), дугоделујући лек против ХИВ-а америчке компаније Gilead Sciences, ушао је у фокус светских медија средином 2024. након објављивања резултата студија PURPOSE 1 и PURPOSE 2, а регулаторна одобрења за широку превентивну употребу, уз давање два пута годишње, наставила су да се нижу током 2024. и 2025.
Достарлимаб (Јемперли), који производи британско-амерички ГСК, експлодирао је у јавности још 2022. објавом резултата код пацијената са ММРд карциномом дебелог црева, да би током тек 2023. и 2024. прешао пут од „експерименталног“ до реалног клиничког стандарда.
Цамизестрант и цапивасертиб, терапије за хормонски зависни рак дојке које развија АстраЗенека са партнерима, постали су глобална вест током 2024, док се тек почетком 2026. говорило о њиховој масовнијој доступности захваљујући азијској производњи и генеричким верзијама, пре свега у Индији и Кини.
Кубанска вакцина ЦИМАваx-ЕГФ, развијена у Центру за молекуларну имунологију у Хавани, поново је доспела у фокус светске јавности током 2024. године, када је унапређена формулација постала доступна ван Кубе кроз нове међународне споразуме.
Генска терапија ЕБТ-101, иза које стоји америчка компанија Excision BioTherapeutics, привукла је пажњу још 2023. објављивањем првих података о CRPSPR-Cas9 уклањању ХИВ-а из ДНК, а вест је додатно букнула током 2024. када су слични резултати готово паралелно стигли из Кине.
Терапије базиране на НК ћелијама, које се данас рутински нуде у Јапану и Јужној Кореји, пуне насловне стране још од 2023, откако је постало јасно да су те земље ову имунотерапију увеле у клиничку праксу и медицински туризам пре него што је Запад завршио своје вишегодишње регулаторне процедуре.
Ларотрецтиниб (Витракви), који производе Bauer и Лохо Oncology, ушао је у историју још 2018. као први тумор-агностички лек, али је тек током 2023. и 2024. постао шире препознат као симбол помака ка лечењу рака на основу генетског потписа, а не органа у којем се тумор појавио.
Зато се није догодило да се наука „изненада опаметила“ у фебруару 2026. године. Пре се ради о томе да је пукла контрола над информацијама коју је деценијама држао један центар моћи. Сада свака земља жури да прва „пљуне“ свој лек на сто, како би показала снагу. Све ове вести судариле су се у истом тренутку јер су се срушиле баријере између Истока и Запада: док једна страна губи монопол, друга, нимало случајно, нуди решења која су до јуче носила етикету „експериментално“.
Извор: Правда
