Да срамота буде већа, осим двојице изгредника, санкционисаних смањеном оценом из владања, кажњена је и Стевановићева, ни крива ни дужна. Њој је умањен фонд часова у циљу да се отера из школе, а цео случај што пре заборави.
„То је логична последица очајног стања у нашој просвети, али и држави, чија је Техничка школа Трстеник минијатурна копија“, каже Нела Спасојевић, донедавно професорка математике у тој установи. И она која је ову школу по други пут „прославила“.
Системски непожељна
Наиме, Спасојевићева је једна од првих од свег побуњеног наставног кадра у Србији која је свој политички цех платила отказом, лане у јулу. А затим јој је крајем јануара одбијена молба за примену привремене мере повратка у наставу до окончања судског поступка.
За систем је крива јер је, парафразирамо, ометала образовање ученика неодржавањем часова током другог полугодишта прошле школске године. За себе је „права“, одбијајући „да предаје интеграле и диференцијале док се ломе вилице студентима на улицама“.
Њена емпатија према побуњеној омладини двојаке је природе. Прво, она се бори против корупције у свом радном окружењу пуне две деценије, па разуме мотивацију студената. Затим, сву ту „децу“ Спасојевићева доживљава као сопствене ђаке, којима је „посветила живот“, предајући у Техничкој школи пуних 28 година.
Није јој лако „да се хвали“, али мора да поброји бар неке од ствари које је за све то време учинила, у жељи да донесе напредак. Па је, искористивши полуге једне од просветних реформи, научила да пише пројекте, који су школи доносили бенефит у развојном смислу, али и у финансијском. Рецимо, од једног је суфицит у школској каси био чак 4. 000 евра, а представници 18 стручних школа из Србије добили су нова знања, да их пренесу на остале.
И тад је била добра: тадашњи директор тапшао ју је по рамену, док није почела да поставља „непристојна“ питања, попут где су дати новци отишли. „Тада ми је забрањен улазак у учионицу, а несуђену медијатеку, опремљену средствима из пројекта који сам такође писала“, професорка сведочи.
Гурала је она даље, упркос токсичној клими, па је увела принцип да математичке задатке објашњавају ученици, и да се ови часови преносе преко Скајпа, тада једине интернет платформе. „Тестовима је доказано да је такав вид вршњачке едукације далеко учинковитији од уобичајеног приступа“, она истиче.
Борба против непотизма
Зачудо, тај њен (додатни) ангажман примећен је на вишим инстанцама, па је двапут добила награду за најкреативнији час, док је по извештају просветних саветника тзв. екстерне контроле, апострофирана као „највећи ресурс Техничке школе Трстеник“.
Авај, и даље са незгодном навиком да проблематизује (и) питања непотистичког запошљавања у овој институцији. На шта није реаговало ни Министарство просвете, игноришући њене дописе.
Тад је школска врхушка смислила нову тактику, инструирајући одређене ученике, и то оне исте који су снимали измицање столице професорки Стевановић, да напишу пријаве против Спасојевићеве, а на име злостављања. Како је то неспретно урађено, па је сваки ђак теретио за друго, интерни поступак је обустављен. Али је даље гуран на суду, где су се „оштећени“ оркестрирано усагласили, све док их тужитељка није саслушала понаособ, и одбацила тужбу као неосновану.
За систем је крива јер је ометала образовање ученика неодржавањем часова током другог полугодишта прошле школске године. За себе је „права“, одбијајући да предаје интеграле и диференцијале док се ломе вилице студентима на улицама
И ван поља математике, Спасојевићева је била активна, па је водила драмске секције, што својевољно, што под принудом повећања радних обавеза, када би постизала запажене успехе у раду са децом са сметњама у развоју. Успоставила је и школске новине, организовала онлајн допунску наставу, много пре короне, кад је ово било још мисаона именица за систем. Који је све дубље тонуо до пада надстрешнице на новосадској Железничкој станици.
Протести студената улили су јој нову наду, па је 28. јануара прошле године ушла у блокаду наставе, уз обавезу доласка на посао (када је неформално припремала матуранте за пријемне на факултетима). „Одлука о блокади била је мој израз неслагања са поступцима власти, али и жеље да охрабрим колеге“, она наглашава.
Ролеркостер смена директора
Неке је и охрабрила, па су за њом приступили штрајку и Стеван Каровић, такође професор математике, и Бојан Мијаљевић, професор физике. Дисциплински поступак против ње је покренут свега три дана од ступања у блокаду, што ју је натерало да се обрати медијима, као први (показни) пример репресије у просвети. Предмет је потом предат Основном суду у Трстенику, као и предмети Каровића и Мијаљевића.
Њен отказ су пролонгирала дешавања у школи: читав ролеркостер промена на врху, уз једину доследност – да се Спасојевићева избаци као непослушна, завршио се постављењем Николе Томовића за директора. Он јој је коначно отказ и уручио, 29. јула, након што је Школски одбор одбио њену жалбу.
Покушај да задовољи правду на трстеничком Основном суду, улагањем жалбе 11. августа 2025. (у законском року), претворио се у трагикомедију. Јер тад сазнаје да је суђење у вези с њеним отказом заказано за 23. фебруар, иако такви поступци морају да се окончају у року од три до шест месеци. Да не трпе ни школа, ни ученици, ни наставници под претњом избацивања на улицу.
Отказ су добила и друга два професора, али је Каровић, искористивши друге полуге закона, у новембру лане поднео захтев за привремену меру повратка на посао, што му је исти суд одобрио. Исто је потом урадила Спасојевићева, али је иста суткиња њен захтев одбила, уз питање „а где сте били четири месеца?“. Иако подношење такве молбе није временски ограничено.
Школска врхушка смислила је нову тактику, инструирајући одређене ученике, и то оне исте који су снимали измицање столице професорки Стевановић, да против ње напишу пријаве
Непосредно пре завођења одбијенице, у суд је стигао мејл од директора Томовића, са пописаним радним ангажманима Спасојевићеве, паралелним са радом у школи. А крајње повременим, и више почасним но финансијски исплативим, попут функције директорке на женским тениским турнирима. Ипак довољним да је суткиња прогласи „способном да се снађе“ до окончања судског спора – који још није започет.
„Образложење одлуке изврће смисао члана 449 Закона о извршењу и обезбеђењу који се тиче ненадокнадиве штете, односно могућности исплаћивања пресуђеног износа од стране било које од странака. То би значило да је суд подразумевао да ћу ја моћи да испуним потраживања од хонорара које сам добијала 2024“, „преводи“ професорка.
Сад кад сама подвуче црту, задовољна је учинком протеста у коме је учествовала. „Први пут након много времена створена је или обновљена природна спрега између ученика, родитеља и наставника. И изникла генерација будућих интелектуалаца који не желе да емигрирају, већ би да допринесу својој земљи. Потом, коначно су почели да се цене памет и знање, јер узори наших студената више нису естрадне личности“, закључује наша саговорница.
И ван поља математике, Спасојевићева је била активна, па је водила драмске секције, постизала запажене успехе у раду са децом са сметњама у развоју, успоставила школске новине, организовала онлајн допунску наставу много пре короне
Родила се и солидарност, оличена и кроз фондове Сви за једног, одакле се помажу просветари, као и Сви за све, одакле финансијску подршку могу да добију припадници свих професија, ако их држава омаловажи непримереном мером отказа. Или закидања плата, што се протезало већим делом прошле године.
Али ни систем не посустаје тако лако, чему је показатељ опет Трстеник. Где се за лојалност награђује именовањем у в. д. директора ОШ „Добрица Ћосић“ у Великој Дренови, обновљеној недавно државним новцем, и почашћеној доласком председника Вучића, са све свитом, на прославу Светог Саве. Тек „случајно“, функција је последица гласања за отказ Спасојевићевој у Школском одбору.
Круг може да се затвори почетним случајем професорке енглеског, која је након три године дочекала позитивно решење тужбе за надокнаду штете због повреде на раду, али није враћена на посао, иако је један колега пензионисан. Двојица од ученика који су јој измакли столицу, завршили су школовање, упркос „кецу“ из владања. Трећем се, једином избаченом, и у том тренутку пунолетном, не знају даљи путеви, ни шта све може да буде „кад порасте“. Уосталом, кога то у држави интересује?
Подсећамо, Правда је недавно Нелу Спасојевић угостила у свом јутарњем програму, погледајте видео интервју са њом:
Кога би Владан Глишић изабрао за коалицију, Вучића или ректора Ђокића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Радар/Правда
