У Скупштину Србије прошле недеље стигли су нацрти три изборна закона. Нацрти закона су послати посланичким групама, организацијама цивилног друштва, ОДИХР-у, ОЕБС-у и Европској комисији у понедељак, а од њих се очекује да доставе мишљења на предложене измене.

Претходно је председница Скупштине Ана Брнабић најавила усвајање поменутих закона, којима би, навела је, било испињено још пет ОДИХР препорука. Како је прецизирала Брнабић, у питању су измене Закона о народним посланицима, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.

Иако је реч тек о нацртима, закони су већ изазвали праву буру, након што су стручњаци упозорили да се ради о својеврсној припреми изборне крађе незапамћених размера.

Рај за фантомске листе

Тако је Софија Мандић, правница Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) у ауторском тексту за Пешчаник упозорила да ћемо, уколико закони буду усвојени, имати ситуацију у којој ће фантомске листе настајати практично легално, на тај начин добијајући места у изборним комисијама, а крајњи циљ биће "пеглање" свих изборних махинација.

"Наиме, нацртом се предлаже да бирач својим потписом може подржати више изборних листа. Знамо да је на претходним изборима потпуно демаскиран механизам злоупотребе листа које су предавале фалсификоване потписе подршке грађана (за то до данас нико није одговарао). Уколико предложена решења буду усвојена, неће бити потребе за фалсификовањем потписа за мале и иначе непостојеће политичке ентитете, па ће 10.000 потписника који су подржали листу СНС моћи да подрже и неограничен број других листа које затим добијају своје представнике у изборним комисијама у којима вештачки створеном гласачком машином „пеглају“ све изборне одлуке, укључујући и оне о резултатима избора", појшанјава Мандић у свом ауторском тексту.

Други проблем на који је Мандић упозорила тиче се још флагрантније злоупотребе мањинских листа, односно формирања истих.

Тако се, на пример, злоупотребом привилегованог начина кандидовања више не би сматрало уколико су кандидати на мањинској листи чланови других политичких странака, већ би овај захтев важио само за носиоца листе и првог на листи кандидата. Такође, брисала би се могућност обраћања националним саветима националних мањина за мишљење о томе да ли нека странка или коалиција могу да уживају статус мањинске изборне листе.

Нацрти закона доносе и повлашћени положај за мањинске листе које ће моћи да се кандидују са мањим бројем прикупљених потписа, а требаће им и мање гласова за један посланички или одборнички мандат.

Мандић појашњава да све ово отвара пут да на мањинским листама, које ће моћи да подрже исти они који су подржали и СНС, моћи да буду и кандидати који су истовремено чланови владајуће коалиције, па чак и њени истакнути функционери.

Још више проблема за изборни процес

Нацрте изборних закона критиковао је и адвокат Родољуб Шабић, наводећи да могу "значајно допринети умножавању проблема" у изборном процесу.

Шабић је у писаној изјави навео да је власт "дужна" да саопшти јавности ко су аутори нацрта закона о народним посланицима, о локалним изборима и о Уставном суду и да објасни "зашто се закони тичу само пет од чак 24 препоруке ОДИХР".

Он је, такође, истакао да ће у случају усвајања предложених измена закона, један бирач својим потписом моћи да подржи више изборних листа.

Закони још увек на нивоу нацрта, чека се предлагач

Народна посланица из редова Зелено левог фронта, Биљана Ђорђевић појашњава за Нову да се у овом случају не ради о предлозима закона, те да их самим тим нико овлашћен није предао у скупштинску процедуру.

"Сличне, али не идентичне нацрте су нама послали из тадашње Владине радне групе за испуњавање препорука ОДИХР-а након децембарских избора 2023. године. И тада је парламентарна опозиција тражила да се тај процес доведе у Народну скупштину где му је и место, а не да нека тајна група у којој не знамо ко су чланови пише нацрте закона о изборном процесу који треба да буде демократски. Тако је и формирана Радна група за унапређење изборних услова која је као примарни задатак истакла ревизију бирачког списка. Пошто су ту Радну групу напустили представници цивилног друштва и опозиције, овако напредњаци покушавају да прогурају своје предлоге", појшанјава Ђорђевић.

Додаје да предлози закона који испуњавају ОДИХР препоруке треба да буду усаглашени у инклузивном процесу где седи и опозиција и цивилно друштво. Тога сада нема.

Поменути нацрти закона још увек не могу да се нађу пред посланицима, осим уколико их не предложи Влада или неки од поласника већине.

Међутим, упозорава Ђорђевић. тиме би се прекршиле препоруке ОДХИР.

"Изборне крађе ће свакако бити, овај режим изборне услове неће поправити. Треба да се бавимо тиме како да се координишемо унутар антирежимског фронта и спремимо што боље за изборе како бисмо победили и одбранили победу, упркос крађи коју ће СНС сигурно опет покушати и спроводити", закључује Ђорђевић.

Нацрти закона крију још једну опасну замку

Осим фантомских листа и манипулација са мањинским листама, нацрти закона крију још једну замку.

Како је упозорила Софија Мандић, правница Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) у ауторском тексту за Пешчаник, закони предвиђају да се жалба на одлуке изборних комисија не може предавати суду већ само изборној комисији као првостепеном органу.

"У роковима који се мере сатима, ето згодног начина да се писарнице којима управља СНС кадар затворе таман када опозиционе снаге предају жалбу", навела је Мандић.

Mлади пар из београда купио несуловну кућу за 2000 евра на селу и напустио све, погледајте ВИДЕО.

Извор: Нова