Кавчић, помињан као један од посланичких кандидата на студенатској листи, рекао је да је у тој подели „важно да се не пређе праг који води у расипање гласова и у победу власти на основу подела“.
У интервјуу за портал „Симптом“ казао је да се нада да ће у томе „разум превладати и да ће се, после избора, радити на ономе што је најтеже: обнови поверења у демократију“.
Истакао је да су „студенти учинили епохалне ствари, вративши политику на место на којем она мора да буде: На питање јавног интереса, институција, правде и одговорности“ и истакао да „студентски покрет има ослободилачки карактер“.
„У Србији се годинама политика сводила на једну једину ствар: ко контролише моћ, ко дели ресурсе, ко има медије, ко има полицију, ко има судове, ко има јавна предузећа. И онда се све претвара у борбу за власт, а не у борбу за друштво. Студентски покрет је прекинуо ту матрицу. Подсетио је грађане да демократија није само ‘излазак на изборе’, већ систем у којем институције постоје да би штитиле грађане, а не да би служиле једној партији“, казао је Кавчић.
На питање о томе где види развојне шансе Србије, Кавчић је казао да је Србија земља огромних шанси, али је годинама већ гурнута „у погрешан модел развоја, презентовања и нуђења земље као јефтине радне снаге за стране компаније“.
То се, објашњава, продаје као успех, али у стварности је реч о развојној замци.
„Ако је једина конкурентска предност Србије то што је радник јефтинији него у другим земљама, онда Србија не може да напредује, она може само да остане сиромашна“, рекао је Кавчић.
Он је казао да „Србији треба нови модел: Спој знања и привреде. Земља образованих је земља богатих и срећних људи. Србија мора да пређе са економије која ‘служи другима’, на економију која ствара сопствену вредност. Због тога је образовање кључ промене, без образовања нема квалификоване радне снаге. А без квалификоване радне снаге нема индустрије. А без индустрије нема државе која је независна и економски стабилна“, оценио је он.
Објаснио је да је то суштине: у Србији се образовање годинама третира као трошак, „а оно је најисплативија инвестиција коју једно друштво може да направи“.
„Уџбеници су савршен пример: Цена папира и штампе је опала, али цене уџбеника расту из године у годину. То значи да разлика није економска, него политичка и системска. То је простор где корупција, монополи и интересне групе узимају новац од грађана“, изјавио је он.
И зато је пројекат бесплатних уџбеника на којем ради Кавчић, „толико важан: тај пројекат показује да систем може да функционише другачије. Могуће је направити решење које је јефтиније, праведније, квалитетније и које је једина шанса са добру будућност Србије“, закључио је професор.
Danas
