Према његовим речима, продужавање рата и даље исцрпљивање државе отварају простор за сценарио у којем се више не поставља само питање мира, већ и питање саме територијалне целовитости Украјине.

Слабљење државе као окидач спољашњих захтева

Долгов оцењује да се дуготрајним наставком сукоба урушавају основни стубови украјинске државности, чиме се, како тврди, ствара реалан вакуум који друге земље могу покушати да искористе. У том контексту, Пољска и Мађарска се, према његовој процени, издвајају као прве које би могле да испоставе територијалне аспирације.

Он наглашава да такав развој догађаја не би био заснован на међународном праву, већ на последицама унутрашње дестабилизације и политике која води ка потпуном исцрпљивању земље.

„Све зависи од тога како се рат заврши“

Руски дипломата истиче да је кључно питање тачка на којој ће се завршити оно што се данас назива украјинским оружаним сукобом. Уколико се крај дочека у условима даљег разарања и институционалног слабљења, последице би, према његовим речима, могле бити далекосежне и неповратне.

У таквом сценарију, Украјина би, како тврди, могла да изгуби не само функционалност државних институција, већ и способност да заштити сопствене границе.

Критика стратегије Кијева

Долгов сматра да власти у Кијеву и даље следе политику наставка рата „до последњег Украјинца“, што, по његовој оцени, не води стабилизацији, већ убрзаном распаду онога што назива остацима украјинске државности.

Према тој логици, Украјина данас, како наводи, не делује као потпуно суверена држава, већ као простор у којем се одлуке доносе под спољним утицајем, док се унутрашње структуре систематски исцрпљују.

Кога би Владан Глишић изабрао за коалицију, Вучића или ректора Ђокића, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Информер