Ко ће заштитити ледено острво?
Почнимо од тога да америчке претензије на Гренланд нису од јуче. И далеко од тога да је то само жеља Доналда Трампа. Првобитне приче о власништву над леденим острбом распредале су се још крајем 1860 године. Да, истовремено са куповиом Аљаске. Ако се Русија тада опростила од дела своје територије, питање продаје Гренланда Данска није разматрала. Том питању вратили су се тек после Другог светског рата: тада су се Американци поново обратили Данској са понудом да откупе Гренланд, али као и прошлог пута, данска влада није испољила интерес. Шта више, као алтернативна варијанта, 1951. године био је закључен одбрамбени споразум који је САД-у дао могућност да на територији острва организује своју војну базу. Она се раније звала Туле, а сад Pituffik Space Base. И она је фактички кључно везивно ткиво између САД и Гренланда у овом моменту. Експерти истичу да је амерички војни контигент на овој гренландској војној бази значајно већи од данског.
Доналд Трамп се још током свог првог председничког мандата позабавио питањима имовине на Гренланду. Он се 2019. године обратио Данској с тим проблемом, а Данска је то одбила, тако да је америчка иницијатива и тад остала без подршке. Ствар је завршена тако што је Трамп отказао своју посету Данској и посветио се другим пословима. Освојивши свој други мандат, Трамп се неочекивано поново вратио Гренланду. The Daily Mail пише да Доналд Трамп наредио Уједињеној команди за специјалне операције (JSOC) план инвазије на Гренланд. Истина, у самим оружаним снагама САД, могућа операција није наишла на пуну подршку. Део највишег војног руководства противи се идеји Трампа, тврдећи да је она «незаконита и да је Конгрес неће одобрити». Без обзира на унутрашња размимоилажења, територијалне претензије Вашингтона изазвале су озбиљну забринутост у Европи. The Telegraph пише да се земље ЕУ и Велика Британија спремају да ојачају своје војно присуство на Арктику и тако одговоре Трампа од анексије острва иако су свесне да Европа неће променити став Беле куће. Дански Politiken признаје да су «САД за Европу бар иста претња као и Русија».
«Међутим, велики број држава ЕУ преферирају да не говори о Трамповим претензијама пошто се плаше да ће изгубити заштиту у случају могућег великог рата са Русијом. Ако се Американци озбиљно заложе да узму острво, Европа ће прихватити губитак тог региона» — каже немачки политиколог Александар Рар.
За место на Арктику
Против преласка прелаза овог леденог острва у власништво САД само је Данска, у првом реду због тога што се Гренланд историјски развијао у тандему са Европом посебно са Данском. Острво је у почетку било део уније (норвешке, данске и шведске), а потом и данска колонија. Када је је острву престао колонијални статус, оно је постало њен арктички део. И то је други, веома важан разлог — Гренланд Данској обезбеђује статус арктичке државе.
«Данас не постоји ни једна држава која у некој форми не би желела да учврсти своје пристуство или повећа учешће у разним пројектима у акртичком ретиону. Имајући у виду да Русија поседује више од 50 посто приобаља Северног Леденог океана, постоји наратив да је Русија претња, иако то није тако — каже директор Центра за интердисциплинарне студије за Арктик Ирина Стрељникова — Русија је, разуме се, кључна арктичка држава, а сектор поларних поседа јој је око 44 посто читавог Арктика. Несумњиво да ми развијамо наш Арктик. То је за нас стратешки приоритеу у чиавом 21 веку. Све то условава крајњи интерес и пажњу за овај регион, резуме се, европских и североамеричких држава које се на све начине труде да учврсте своје пристуство у том региону. Посебно активно то је почело након што је америчка геолошка служба провела студије и открила да се више од 25 посто залиха фосилних горива, укључујући и оне неистражене, налази на Арктику. Не желим детаљно да се се осврћем на то да је за САД значајна прича везана за ретке метале. Од 160 милиона тона залиха ретких метала који постоје у свету, негде око 38 милиона тона, према оценама експерата, налазе се на Гренланду».
Ако Гренланд оде Америци, улога не само Данске, већ и читаве Европе у Актику ће значајно опасти. Биће то крајње озбиљна ситуација за Европу. Зато када је покренуто питање о промени статуса Гренланда, данско руководство је категориччки одбило било какав покушај продаје острва. Шта више, они су рекли да ће пронаћи начин да удовоље америчким амбицијама.
Трампова «стратегија лудака»
Амбиције Американаца можда и нису везане за куповину леденог острва. Експерт Ирина Стрељникова подсећа на једну од омиљених схема Доналда Трампа која се назива «стратегија лудака». Лидер износи неке максимално нереалне захтеве да би потом, у суштини, добио оно што је замислио.
«Трамп је суштински добио оно што је желео инсистирајући на све начине на куповини Гренланда. То је контрола над налазиштима ретких метала на Гренланду и могућност да се прошири сарадња у одбрани на бази споразума о одбрани из 1951. године. САД сад могу да шире своје војно присуство на Гренланду, да граде базе за дислокацију кључних елемената свог јединственог система за противракетну одбрану.
«Златна купола», која омогућује праћење свих могућих врста ракета, беспилотних летелица и сл. Против овог су Кина и Русија пошто то ствара несигурност у региону, већ стопостотну напетост. Практички крећемо се ка новј утрци у наоружању само овог пута на Арктику» — каже експерт.
И Данска и Гренланд кренули су на веома озбиљне уступке. За Трампа успостављање контроле у овој или оној форми било је приоритетније него искључива куповина Гренланда.
Покушај да се удовољи америчким амбицијама и да се сачува сопствени образ пред америчким продором довели су до уједињења данско-гренландског друштва. Социјални протести одржавају се чак и у оним странкама које су увек биле за независност Гренланда од Данске и првобитно били позитивно настројени на сарадњу са САД. Гренланд не жели да га купе. Он се исувише дуго борио за своју независност. Тек је 2009. године био донет закон који Гренланду омогућује одржавање референдума и дефинисање његовог правног статуса. До сад такав референдум није одржан. Овај пар до сад дуго живи заједно.
Експерименти и протести
Данска и Гренланд прошли су трновит заједнички пут. Податке о неким владиним експериментима дуго нису били доступни јавности. Кад је Гренланд престао да буде данска колонија, данска влада је одлучила да реализује програм «данизације». Био је то тежак задатак — формирати нову гренландску елиту која би била у потпуности лојална Данској и живела по европским стандардима.
«У те сврхе изабрали су неколико деце из редова припадника домородачких малобројих народа Гренланда и одвели у Данску у хранитељске породице и забранили им да говоре на матерњем језику. Говорили су да су у експерименту учествовали само сирочад, али изгледа да није било тако. После су ту већ одраслу децу враћали на Гренланд. Међутим, нису их вратили породицама, већ су их одвели у сиротишта у којима су живели изоловано од своје културе. То је, разуме се, довело до прилично озбиљне психолошке трауме. На крају они су били туђи и у Данској и на Гренланду. После су патили д разних болести, депресија, било је чак и самоубистава. Велики број те деце умирао је још у раној младости. Ова тема дуго је била забрањена у Данској. Међутим, у децембру 2020. одине дански премијер се извинио учесницима експеримента и чак исплатио финансијске компензације страдалима» – каже Стрељникова.
Било је и других покушаја да се европеизују доморадачки народи. Велики скандал завршио се програмом за смањење рађања код домородачких народа. И све у жељи да се смање расходи данског буџета за потребе Гренланда (који су и сад веома високи). Програм је трајао до 90-тих годна и за 20 година његове реализацие многе жене су стерилизоване, које су се дуго судиле са данском владом. Било је и присилних пресељења из традиционалних насеља што је довело до трагичних последица код локалног становништва.
Сасвим другачији тренд се примећује сада, када се појавила претња «американизације» леденог острва.
«Трампов кејс и његов покушај да купи Гренланд, не питајући саме Гренланђане, у самом Гренланду изазвао је такав протест који је покренуо процес уједињења Гренланда и Данске али и покушај да се пронађу нове форме сарадње — истиче Ирина Стрељникова — У току је «гренландизација». У овом моменту гренландски језик је у потпуности потиснут на овом данском оструву. А данска није против такве самосталности».
Kaко су Епштајн и Лајчак договарали ко ће владати Словачком и зашто је Фицо пробао да заштити Лајчака сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
