Мађарска је чланица Европске уније од 2004. године. Од доласка на власт 2010. године влада коју предводи Виктор Орбан води политику која се често коси са ставовима институција у Бриселу, посебно у областима владавине права, медијских слобода, миграционе политике и односа према Русији. Европска комисија је покренула више поступака против Мађарске због кршења принципа владавине права, а 2022. године активиран је механизам условљавања којим су замрзнута одређена европска средства.
Према подацима Европске комисије, реч је о милијардама евра из кохезионих и опоравних фондова, што је снажан финансијски притисак, јер је Мађарска нето прималац средстава из буџета ЕУ. Орбан је у више наврата изјављивао да Мађарска нема намеру да напусти унију, али је наглашавао да „Европа мора да се промени”. Његова реторика често укључује критике на рачун „бриселске бирократије” и залагање за „Европу суверених нација”. Ипак, у Будимпешти никада није наговештено да би могао бити покренут формални процес који би водио ка изласку.
Економски аргументи представљају кључни мотив за останак земље у ЕУ блоку. Према подацима Евростата, више од 70 одсто мађарског извоза иде на тржиште Европске уније. Немачка је најважнији трговински партнер, чије бројне компаније, попут „Аудија” или „Мерцедеса”, имају велике производне капацитете у Мађарској.
Поред тога, између 2014. и 2020. године Мађарска је добила више од 40 милијарди евра из европских фондова. Та средства су коришћена за инфраструктуру, регионални развој и подршку пољопривреди. Економисти процењују да европски фондови чине неколико процената БДП-а годишње.
Искуство Велике Британије након Брегзита показало је да излазак из ЕУ носи значајне економске трошкове, укључујући пад инвестиција, трговинске баријере и нестабилност валуте. Мађарска економија, која је снажно интегрисана у јединствено европско тржиште, вероватно би осетила још већи шок.
Истраживања јавног мњења показују да већина мађарских грађана подржава чланство у ЕУ. Према подацима „Евробарометра”, подршка чланству често се креће изнад 70 процената. Статистике показују да и међу бирачима владајуће странке постоји свест о економским користима европске интеграције, а не само код оних наклоњених опозицији.
Правни процес напуштања уније, предвиђен чланом 50 Уговора о Европској унији, сложен је и временски захтеван. Искуство Брегзита показало је да преговори могу трајати годинама и изазвати дубоке политичке поделе. Аналитичари углавном сматрају да је вероватноћа формалног изласка Мађарске у кратком року мала и да је много вероватнији сценарио „конфликтног чланства”, односно наставак политичких сукоба, уз истовремено задржавање економских користи.
Други сценарио подразумева постепено смањивање утицаја Мађарске унутар ЕУ, уколико дође до даљих санкција или ограничења права гласа. Међутим, чак и у том случају, излазак не би био неизбежан.
Иако политичке тензије између Будимпеште и Брисела стварају утисак да је „Хуксит” могућ уколико Фидес Виктора Орбана остане на власти и после априлских избора, економски, правни и друштвени фактори тренутно говоре у прилог останку Мађарске у Европској унији.
„Реторика суверенитета и отпора централизацији представља важан део политичке стратегије владе, али конкретни потези који би водили ка изласку засад нису на видику. Стога се може закључити да је вероватнији наставак напетог, али функционалног односа са унијом, него радикални корак ка напуштању европског пројекта”, каже за „Политику” Роберт Виг, политиколог, и додаје да у дугорочној перспективи кључно питање није само да ли ће Мађарска формално напустити унију, већ каква ће бити природа саме Европске уније. Уколико дође до дубље федерализације и јачања централних институција, сукоби са државама које инсистирају на националном суверенитету могли би се продубити, истиче он.
„Са друге стране, ако унија прихвати флексибилнији модел интеграције, у којем различите државе учествују различитим интензитетом, простор за компромис био би већи. Управо у том балансу између интеграције и суверенитета лежи одговор на питање да ли ће Мађарска остати у европском блоку или ће једног дана кренути путем изласка”, сматра наш саговорник.
Извор: Политика
