Пише: Фарамарз Купјајех / Приредио: Владимир Димитријевић
Када се Доналд Трамп борио за други мандат у Белој кући 2024. године, дао је низ обећања америчким бирачима. Рекао је да ће „окончати инфлацију“, „поново учинити Америку приступачном“ и отворити милионе радних места. Такође се заклео да ће „зауставити све ратове“ и постати „председник мира“.
Више од годину дана након што је започео свој други мандат у Белој кући, може се рећи да Трамп не само да није испунио та обећања, већ је скоро све што је обећао да ће бити боље кренуло на горе.
Просечно америчко домаћинство је прошле године платило око 1.200 долара додатних трошкова због његових царинских тарифа. Намирнице су поскупеле. Цене кафе су порасле за скоро 21 одсто. Цена млевеног говеђег меса порасла је за скоро 13 процената. Школски прибор је скочио за више од 7 процената.
Радна места у производњи која је обећао никада нису отворена. Запосленост радника без факултетских диплома - његове базе - пала је за више од 360.000 радних места. Власници малих предузећа описали су услове као „много горе него током Велике рецесије“.
Рачуни за струју су порасли за више од 9 процената. Председник је обећао да ће преполовити цене енергије. Када га је новинар питао о приступачности ове јесени, он је то одбацио. „Не желим да чујем о приступачности“, рекао је.
Недавна анкета NBC News показала је да две трећине Американаца каже да их је изневерио у области економије.
На светској сцени, рат у Украјини који је обећао да ће окончати за 24 сата се наставља. До краја 2025. године, америчка војска је извела нападе у најмање седам земаља - Ирану, Јемену, Сирији, Ираку, Сомалији, Нигерији и Венецуели откако се Трамп вратио на дужност. Према подацима посматрача сукоба, америчке снаге су спровеле више од 600 удара током године, што је више од укупног броја из целог четворогодишњег мандата претходне администрације.
У јуну 2025. је председник одобрио бомбардовање иранских нуклеарних постројења користећи бомбардере Б-2 стелт и бомбе за разарање бункера од 13.600 килограма. У септембру су САД започеле континуирану кампању поморских удара у Карипском мору, циљајући бродове за које је администрација рекла да су повезани са трговином дрогом. Групе за људска права су известиле да је у тим операцијама погинуло више од сто људи, а конгресмени обе странке су инсистирали на објављивању снимака који приказују напад на преживеле који се држе за олупине бродова.
На Божић, САД су покренуле ударе у Нигерији, прву америчку војну акцију у тој западноафричкој земљи. Трамп је рекао да је изабрао датум из симболичних разлога – „божићни поклон“ – и представио операцију као заштиту хришћана, тврдњу за коју није пружио доказе, а нигеријске власти су је одбациле.
Стога је сасвим природно да када амерички председник каже да би могао да нападне Иран други пут у наредним данима уместо да користи текуће преговоре за које су посредовале земље у региону, посматрачи се питају: за кога он то ради?
Неће то чини за амерички народ. Ако Иран на крају затвори Ормуски мореуз у знак одмазде – што је практиковао прошле недеље, а сви аналитичари кажу да то лако може да уради минама – намирнице и сваки други рачун који Американци плаћају биће већи. Затварање Ормуског мореуза, куда пролази 20 одсто светских енергената, не само да би повећало цене нафте и гаса, већ би створило каскадни ефекат у свим ланцима снабдевања, погоршавајући кризу кад су у питању трошкови живота. Анкета Универзитета Квинипијак показала је да 70 одсто бирача каже да САД не би требало да се мешају у Ирану.
Напад на Иран неће бити добар ни за Трампа нити за његове помоћнике. Иран је рекао да ће као одговор напасти америчке базе. Шеф иранске безбедности Али Лариџани назначио је да ће се овог пута фокусирати на проливање крви и убијање америчких војника. Слике војника који се враћају у ковчезима не би биле добар знак за републиканце на предстојећим средњорочним изборима. Републиканци би могли да изгубе Представнички дом, а ако изгубе и Сенат, за шта аналитичари сада кажу да је могуће, Трамп би се могао суочити са импичментом.
За кога би Трамп нападао Иран, ако не за амерички народ и не за свој политички опстанак? Одговор је - за Израел.
Џон Миршајмер, политиколог са Универзитета у Чикагу, ово говори годинама. „Да су само у питању Трамп и Иран, вероватно би постигли договор“, рекао је недавно у интервјуу за Judging Freedom. „Трамп не види Иран као егзистенцијалну претњу Америци. Проблем је што је сам себе притерао у ћошак. Не може игнорисати шта Израел жели.“ А оно што Израел жели, рекао је Миршајмер, јесте потпуно укидање иранског нуклеарног програма, као и ограничење домета иранских ракета. „Иранци то никада неће прихватити.“
Такер Карлсон, личност која је помогла Трампу да победи на председничким изборима 2024. године, разговарао је са америчким амбасадором у Израелу, Мајком Хакабијем, два сата. Након тога, Карлсон је у својој емисији рекао да је очигледно у чије име Хакаби говори. „Заиста сте имали осећај као да се човек труди да понови тезе, али је веома уздржан“, рекао је Карлсон. „Ако сте Американац у Израелу, можете бити сигурни да ће ваша влада стати на страну израелске владе, а не на вашу страну“, додао је.
Скот Ритер, бивши инспектор УН за оружје, годинама износи исти аргумент. Неоконзервативци и произраелски јастребови у Вашингтону, рекао је у коментарима за Техеран Тајмс, одувек су желели овај рат. Амерички интереси немају никакве везе са тим.
Када Трамп прети Ирану док нуклеарни преговори заправо напредују, свет мора престати да се пита зашто се то стално дешава и почети да се пита ко на томе стално инсистира.
Извор: Правда.рс / https://www.tehrantimes.com/news/524078/Trump-risking-US-lives-and-economy-to-fight-a-war-for-Israel
