Када је у новембру прошле године Игор Жмирић постављен на чело елитне Специјалне антитерористичке јединице јавност је негодовала.

Разлог је био то што се Жмирић пре тога „истакао” у насилном сузбијању студентских протеста. Био је и један од главних учесника догађаја из августа прошле године када су студенти на силу одведени у зграду Владе где су, како тврде, уз претње и омаловажање били малтретирани, о чему је прва јавно говорила студенткиња Николина Синђелић.

Бруталност према студентима вероватно га је препоручила да дође на чело јединице коју је до тада предводио пуковник Спасоје Вулевић, у чије време САЈ није учествовао у насилном сузбијању студентских протеста. Сада, доласком Жмирића, верује се да је и ова јединица стављена под потпуну контролу председника Александра Вучића.

КРИК открива детаље који додатно доводе у питање постављање Жмирића на чело ове значајне полицијске јединице: има пријатеља са досијеом који му је помогао да дође до нове скупоцене некретнине.

Наиме, нови полицијски командант послује са Ненадом Шекуларцем – човеком који је осуђен за покушај убиства и братом близанцем Александре Бибе Шекуларац, хапшене током Сабље због блискости са озлоглашеним земунским кланом.

Жмирић и супруга су купили плац од 10 ари на месту где Шекуларац гради насеље за имућне, звано „Авалске долине”. На том плацу им фирма Шекуларчеве супруге тренутно гради вилу са базеном.

Ова вила на тржишту вреди више од 400.000 евра, према процени агенције за некретнине. Није јасно одакле полицајцу новац за ову инвестицију, будући да му је месечна плата нешто већа од 2.000 евра.

Везе Жмирића и Шекуларца, међутим, не завршавају се на пословном плану.

Шекуларчеве објаве на друштвеним мрежама, у којима Жмирића назива „другом” и брани га од критика јавности, указују на то да су доста блиски.

„Какви су то коментари човек је породичан, троје деце је дао овој земљи, врхунски професионалац у свом послу, честит, спортиста, друг, иначе без афера и мрље. Честитам Жмирићу и са срећом”, написао је Шекуларац, када је јавност критиковала Жмирићево постављање на чело САЈ-а.

Полицајац је одбио да говори за КРИК када га је новинарка позвала. “Заузет сам и немам времена да разговарам са вама”, рекао је Жмирић.

Није хтео да одговори ни на питања која смо му послали поруком, већ нас је упутио на МУП.

Шекуларац је, за разлику од њега, детаљно објаснио свој однос са Жимирћем.

Однос Шекуларца и Жмирића

Испричао је да командата САЈ-а, којег назива „Жмирке”, познаје 20 година и да му је помогао да постане власник ове виле која, како је рекао, сада вреди 350 хиљада евра.

„Он је продао стан, дао мени тај неки део новца. По најнижој могућој цени сам му (вилу) продао. (Градња) споро иде зато што по мало помажемо, он човек нема новца да плати одједном.”

Каже да разуме да његова пресуда за покушај убиства може да направи проблем Жмирићу, али тврди да је био неправедно осуђен.

„Мене су ранили, а ја сам осуђен на правди Бога. Ја сам ту био оштећен, али у нашој држави све може да се преокрене, они су платили и ја сам на крају био осуђен.”

Криминолог Душан Станковић каже за КРИК да се за све припаднике полиције врше безбедносне провере, а посебно за највише руководиоце полицијских јединица, те је упитно како их је Жмирић прошао.

„Коментар на друштвеним мрежама и чињеница да је он купио плац од њега (указује) да они имају ‘пријатељско-познаничке везе’, које се тако дефинишу у закону и део су безбедносних провера”, каже Станковић. „Валидност безбедносних провера се доводи у питање.”

Станковић каже да му није познато да било која плата у МУП-у може да приушти куповину овакве виле и да би требало да се испита порекло Жмирићеве имовине.

Сматра и да повезаност Жмирића са човеком који је осуђен доводи у питање његов ауторитет у јединици и може лоше да утиче на припаднике САЈ-а.

„Могу бити демотивисани и питати се шта они тамо раде. Могуће је да ће неки отићи из јединице или да неки други који желе да конкуришу за ту јединицу то неће учинити, што ће на крају можда резултирати тиме да дође још више људи који одговарају режиму или имају везе са Жмирићем и људима који су из тог миљеа – односно одани власти”, каже Станковић.

„Помогао сам колико сам могао”

Добродошли у ‘Авалске долине’, ново престижно насеље луксузних кућа које спаја најбоље од модерног живота и мира природе. Стварамо оазу за оне који желе да уживају у удобности, елеганцији и потпуној приватности”, пише на сајту компаније која гради ово насеље за имућне.

Овај комплекс модерних кућа ниче у викенд-насељу Слатина у подножју Авале, на подручју које је деценијама било прекривено њивама и шумама.

Виле ће имати приватне базене, видео-надзор и обезбеђење, као и редовно одржавање зеленила, стоји на сајту „Авалске долине”. Гради се, како се наводи, седам различитих типова вила, чије се површине крећу од 140 до преко 400 квадрата.

Једна од њих, површине веће од 200 метара квадратних, гради се на плацу новог команданта САЈ-а Игора Жмирића.

Новинари КРИК-а су због тога посетили „Авалске долине”.

У насеље не може да се уђе неопажено и чим су новинари дошли, пришао им је чувар на кваду. Мислећи да су потенцијални купци, ипак их је пустио да несметано разгледају.

Комплекс се и даље гради и шири. Неке виле су потпуно завршене и усељене, док су друге у различитим фазама изградње. Жмирићева је готово завршена – преостало је још само да се поплоча базен и уреди двориште, како су видели новинари.

Изградња виле са базеном је команданта антитерористичке јединице пословно повезала са човеком који има кривични досије.

Наиме, иза пројекта „Авалске долине” стоје Ненад Шекуларац, осуђиван за покушај убиства, и његова супруга Данијела, показују документа која су новинари КРИК-а сакупили из катастра и пословног регистра.

Данијела је и власница фирме „Авалске долине” која гради насеље, укључујући и Жмирићеву вилу – чија је градња почела у фебруару 2023. године. Вила је изграђена на плацу од око 10 ари који су Жмирић и супруга, према подацима нотара, купили од Шекуларца прошле године.

У грађевинској дозволи пише да изградња ове виле кошта више од 10 милиона динара (85 хиљада евра). Ипак, њена тржишна вредност је преко 400.000 евра, проценила је агенција за некретнине коју је ангажовао КРИК.

Није јасно како је полицајац обезбедио новац за вилу у овом луксизном насељу. Жимирћева плата, у полицијској јединици у којој је радио пре САЈ-а, била је мало већа од 2.000 евра.

Шекуларац у интервјуу за КРИК тврди да је новац за градњу виле Жмирић обезбедио продајом стана у Београду, али и да му је он помогао.

„Жмирић је дошао код мене, питао ме, хоће да иде, загађен Београд. И ја сам му помогао да купи код мене. По најнижој могућој цени сам му дао. По којој цени, стварно не могу да кажем, то је приватно”, објашњава Шекуларац. „Сад после четири године (градње) та кућа је негде око 350 хиљада (евра).”

„Он је продао стан, дао мени тај део новца. (Градња) споро иде зато што по мало помажемо, он човек нема новца да плати одједном. Он да има новца, била би готова одмах. Али, он то човек полако ради и ја сам помогао колико сам могао да му помогнем”, објашњава Шекуларац не желећи да наведе колико му је тачно новчано помогао.

Није чудно да је полицајац баш од Шекуларца купио вилу јер се они, како тврди, познају 20 година. Команданта САЈ-а ословљава надимком „Жмирке”.

„Он је мој много добар друг (…) Тренирали смо заједно. Ја сам тренирао бокс раније. Значи, знамо се из спорта”, објашњава Шекуларац како су се упознали. „Ја не могу да се одрекнем пријатеља ако је неко у проблему (…) Човек је стварно поштен момак и спортиста и треба да буде на том месту где јесте.”

За разлику од Жмирића, коме је Шекуларац помогао, они који су му се нашли на путу док је ширио пројекат „Авалске долине”, имали су озбиљне проблеме.

Детаљи су описани у кривичној пријави поднетој против Шекуларца, а до које су дошли новинари КРИК-а.

„Мојих људи има јако пуно”

„Размисли, имаш породицу, знам где радиш, где ти жена ради, преко својих људи ћу вам средити отказ”, чуо је почетком 2021. године преко телефона Светозар Стошић, власник парцеле на Авали на којој се данас гради део луксузног комплекса.

Човек који га је позвао био је Ненад Шекуларац и Стошић је знао да ову претњу мора да схвати озбиљно. Шекуларац му је претио јер је, како Стошић тврди, хтео да му отме тај плац.

Све је почело 2010. године када је Стошић, како тврди, од свог пријатеља добио шест ари плаца у знак захвалности што је бринуо о његовом оцу. Плац се налазио на готово ненасељеном простору, окружен њивама и шумама, а на његову несрећу Шекуларац је баш ту планирао да покрене свој пројекат.

Десет година касније појавиле су се прве назнаке проблема.

„Средином 2020. године на Авали се појавио извесни Шекуларац који је почео да купује земљу како би градио пројекат ‘Авалске долине’. Купио је доста земље”, пише у кривичној пријави коју је касније Стошић поднео.

Међу парцелама које су му привукле пажњу била је и Стошићева, на којој је у међувремену саградио викендицу. Шекуларац га је, како је Стошић навео у пријави, посетио и рекао му да само разгледа земљиште. Неколико месеци касније предложио му је да замене плацеве, што је Стошић одбио. Уследила је нова понуда – Шекуларац му је понудио девет хиљада евра да се исели, али и на то није пристао.

Шекуларац је до тада купио доста земље око Стошићевог плаца, али је желео и његов како би комплетирао свој пројекат.

Уследили су притисци, судећи према наводима из пријаве. Шекуларац је, како је Стошић тврдио, покушао да утиче на његовог пријатеља да му не да документацију да озакони викендицу. Тврдио је и да је он ту парцелу „капарисао“ од Стошићевог пријатеља Милоша Симуновића. 

„Знаш шта, шта ти имаш да тражиш од Милоша да ти потписује за легализацију, не сме ништа да ти потпише за плац од мене – јер ће он имати проблем са мном. Ја сам купио тај плац и ја сам сада власник“, рекао му је Шекуларац.

Шекуларац је више пута пролазио поред Стошићеве куће, задржавао се у близини, ту се паркирао и пресвлачио се поред аута, што је Стошић доживљавао као узнемиравање, како је објаснио када га је испитивала полиција. 

Спор је додатно ескалирао када је Шекуларац, према исказу Стошића, почео отворено да прети. Рекао му је да зна где он и његова супруга раде и да може да им среди отказ преко својих људи „којих има јако пуно”. Казао је и да ће му уништити породицу и затрпати све на плацу, те да ће остати без игде ичега.

Недељу дана касније Стошић је приметио да му је обијена шупа и веровао је да то има везе са Шекуларчевим претњама. Из страха за своју и безбедност своје породице, одлучио је да га пријави. Тужилаштво ове претње, али и обијање шупе није схватило озбиљно. Тужитељка Другог основног тужилаштва Ивана Стојиљковић одбацила је Стошићеву пријаву.

Оценила је да су догађаји „инцидентног карактера”, односно „последица нерашчићених имовинских односа” где, према тужитељки, није необично да се „изричу увреде и вербалне претње”. 

У образложењу је навела и да се Шекуларац извинио за своје понашање и то је био довољан разлог да одбаци кривичну пријаву – упркос томе што је Стошић више пута истицао да се осећа угрожено. 

Шекуларац за КРИК описује цео случај као „несугласицу” и тврди да је данас у добрим односима са Стошићем.

„Ја сам добар са тим човеком. Ја сам лепо причао са њим. Човеку сам купио кућу, тако да се преселио и то је то”, каже Шекуларац.

Ово није једини случај да је тужилаштво одбацило пријаву против Шекуларца, показује документација коју је прикупио КРИК.

Још 2015. против њега је кривичну пријаву поднела старија госпођа због сукоба око гараже – Шекуларац је тврдио да је од њеног покојног супруга купио гаражу, о чему она није била обавештена. Шекуларац јој је, како је тврдила, претио да ће полупати сваки ауто који се ту нађе и поручио јој да се распита ко је он. 

На крају, она је променила исказ и полицији испричала да јој Шекуларац ипак није изричито, „већ су то били њени страхови”. Тужилац Другог основног тужилаштва Љиљана Деврња је на крају одбацила кривичну пријаву.

Међутим, за разлику од ових пријава, у озбиљнијем поступку у коме му се судило за покушај убиства, Шекуларац није могао да избегне пресуду.

Пуцњава у Београду

Грађани који су се затекли 22. јуна 2005. године у близини Војне гимназије у Београду памтиће вече по пуцњави. Мушкарац је рањен у стомак, након чега су га двојица пријатеља убацила у аутомобил и под пуним гасом одвезла до болнице. Тешко рањени Ненад Шекуларац је преживео.

Те вечери ушао је у оружани обрачун са Стеваном Чутовићем, сином некадашњег функционера ЈУЛ-а Милисава Чутовића. Код парка надомак Војне гимназије нашли су се како би рашчистили несугласице из прошлости.

На договорено место, Шекуларац је дошао у БМW-у са браћом Мирком и Ђорђем Ђорђевићем, који је до тада више пута осуђиван за разбојништво и изнуду. Чутовић, такође раније осуђиван, их је чекао. Шекуларац и Ђорђе Ђорђевић су изашли из аутомобила и почели да пуцају. Чутовић је узвратио – јединим метком који је испалио погодио је Шекуларца. Он је прошао неповређен.

Обојица су оптужена за покушај убиства. 

Суђење, ипак, није ишло глатко. Шекуларац и Чутовић су давали различите исказе током истраге и на суду. Код истражног судије сваљивали су кривицу један на другог. Шекуларац је тврдио да није имао пиштољ, већ да је хтео да се обрачуна песницама, с обзиром на то да је тренирао бокс, а да је Чутовић пуцао у њега. Чутовић је такође тврдио да није имао оружје, и рекао да му је Шекуларац претио преко телефона: „Ало мајмуне мали, знаш ли са ким причаш”. После му је пришао у парку и пуцао у њега. 

На суђењу су обојица испричала да нису пуцала један на другог. Чутовић је изјавио да није видео ко је пуцао на њега и да је мислио да је то Шекуларац због текстова у новинама, док је Шекуларац навео да је истражном судији дао лажну изјаву јер је био изреволтиран медијским написима. Обојица су тврдили да нису знали ко је пуцао на њих.

Упркос контрадикторним изјавама, обојица су у октобру 2012. осуђени због покушаја убиства – Шекуларац на годину и по, а Чутовић на две године затвора. 

Током суђења, неки сведоци су говорили да је сукоб настао због Ненадове сестре Александре Бибе Шекуларац – која је у јавности позната по својим везама са криминалцима. Наводно ју је по граду оговарао Чутовићев близак пријатељ.

Она је полицији рекла да се у време пуцњаве налазила у Загребу, а да је сутрадан по доласку сазнала шта се догодило.

Александра Биба Шекуларац је у то време била добро позната у граду, медији су је описивали као „опасну” и „фаталну Београђанку” блиску вођама земунског клана, због чега је хапшена током полицијске акције Сабља. Ипак, није оптужена и пуштена је из притвора након месец дана.

У јавности није крила своје познанство са земунцима и Милорадом Улемеком Легијом који је касније осуђен због убиства премијера Зорана Ђинђића. Око ње су се водиле бројне полемике у јавности, а у једну од њих укључио се чак и сам председник Србије Александар Вучић. 

То је уследило након што је Војислав Шешељ 2021. године током гостовања на Пинку рекао да је Биба Шекуларац повезана са министром здравља Златибором Лончаром, о чијој блискости са земунским кланом је раније писао КРИК. Говорио је о њој као о жени која је „ушла дубоко у државне структуре“.

„Ја имам доказе и нека ме тужи министар Златибор Лончар, који највеће државне тајне одаје Биби Шекуларац”, оптужио је Шешељ не износећи доказе о томе. 

У одбрану Лончара одмах је ускочио председник Вучић.

„Знам да је то неистина јер је заправо прикриван неко други. Не говорим овде о љубавним односима, нити ме те ствари занимају, већ о обавештајним. Постоје неки други из врха државе који су у том смислу повезани са поменутом госпођом и неким другим људима који су везани за црногорску службу“, рекао је Вучић у интервју за Вечерње новости.

Александра се 2023. године удала за Николу Јовановића, који је 2019. године ухапшен због сумње да је са групом мушкараца покушао да отрује вођу шкаљарског клана, сада покојног Јована Вукотића. Ослобођен је због недостатка доказа.

За разлику од брата, Александра није желела да говори за КРИК.

„Вероватно им је идол био Легија”

Сваки пут када се појављивао у јавности, Жмирић је фластером крио тетоважу на врату.

Ипак, на ранијим фотографијама до којих су дошли новинари КРИК-а, ова тетоважа се види – обликом подсећа на ружу какву на врату има озлоглашени Милорад Улемек Легија. Улемек је био на челу Јединице за специјалне операције (ЈСО) а данас се налази у затвору, осуђен због организовања атентата на премијера Зорана Ђинђића и сарадње са земунским кланом.

Шекуларац каже за КРИК да је и његов пријатељ Жмирић био део ове јединице.

„Знам да је био припадник (ЈСО). Нешто кратко је он био, па се преместио”, каже Шекуларац. „Ја сам одрастао уз те људе тамо и знам их доста. Нису сви људи што су били у ЈСО-у криминалци. То су били и неки који су после постали регуларни полицајци, који су отишли у службу на разна места.”

„Нису сви криминалци ако имају ружу на врату”, брани Шекуларац пријатеља и каже да га никад није питао зашто је тај симбол истетовирао на врату. „Вероватно им је идол био Легија. Ето, вероватно је то. Мислим да се он каје сад због тога што је радио.”

У Жмирићевој званичној биографији се не спомиње ЈСО.

Ту се наводи да је каријеру почео као војник у чувеној 63. Падобранској бригади. Полицијско ангажовање почео је у Жандармерији, одакле је прешао у Противтерористичку јединицу која је формирана 2003. године након укидања ЈСО. Ова јединица се 2016. припојила САЈ-у, а Жмирић 2019. године прелази у Јединицу за заштиту одређених личности и објеката (ЈЗО) где постаје помоћник команданта.

Новембра прошле године напредовао је до места првог човека САЈ-а. Претходни дугогодишњи командант ове јединице Спасоје Вулевић се пензионисао јер, како је рекао, председник Александар Вучић није желео оружану формацију која није под његовом апсолутном контролом.

Да је Вучић задовољан новим командантом Жмирићем највише говори то што се први пут појавио на обележавању Дана јединице. Жмирић је ту прилику искористио да председнику искаже захвалност и уручи признање у име свих припадника, али без присуства бившег команданта који их је водио преко 20 година.

У јавности, Жмирић није познат по добром.

Био је учесник догађаја у ноћи 14. августа прошле године, када је било веома напето у гаражи Владе Србије. Тада је група припадника ЈЗО у гаражу одвукла студенте који су били на демонстрацијама и исказивали незадовољство због полицијског насиља и владајућег режима.

У просторијама највише државне институције полицајци су их малтретирали и понижавали, како су касније студенти сведочили. Студенти су препознали Жмирића као једног од њих.

„Био је висок, мршав, кретао се некако војнички, био је и тако обучен. Имао је и неке маскирне, војничке бермуде. Био је још један чудан детаљ, имао је велики фластер залепљен на врату, то ми је било необично. Није се одвајао од Марка Кричка (команданта ЈЗО), где је био Кричак био је и Жмирић. Понашао се изузетно сурово. Вербално је био можда и најгори од свих, највише је вређао. Видела сам да је неког младића вукао по улици”, рекла је за портал Нова.рс Николина Синђелић, студенткиња која је прва у јавности проговорила о овом случају.

Она је против Жмирића, Кричка и других припадника ЈЗО поднела кривичну пријаву, коју тужилаштво још разматра.

„Не чуди ме што је Жмирић сада на челу САЈ-а јер из онога што смо видели током протеста – начин на који су он и остали чланови ЈЗО-а поступали, очигледно им је то била најбоља препорука за нове позиције”, закључује криминолог Душан Станковић.

Ипак, сматра да би ново откриће КРИК-а требало да доведе до тога да се испита Жмирићева имовина и његове везе са људима који су осуђени.

Како је Ватикан активирао свој план против Русије осмишљен пре 100 година и ко му се придружио зазнајте ОВДЕ.

Извор: N1