Повратак Доналда Трампа у Белу кућу, уместо очекиваног мира донео је свету напетост каква није виђена деценијама. Његова политика „максималног притиска” на Техеран, која је почетком ове године кулминирала отвореним претњама војном интервенцијом и слањем носача авиона „Абрахам Линколн” ка Персијском заливу, поставила је кључно питање: да ли Вашингтон свесно гура планету у сукоб несагледивих размера?
Техеран, Москва и Пекинг – „челични троугао“
За разлику од претходних деценија, када се налазио под санкцијама међународне заједнице, Иран данас више није изоловано острво. Крајем јануара ове године, Иран, Русија и Кина потписали су свеобухватни стратешки споразум који многи аналитичари описују као темељ новог мултиполарног поретка. Овај пакт не обухвата само енергетику и трговину, већ и дубоку војну координацију.
Заједничке поморске вежбе под називом „Воља за миром 2026”, одржане недавно у водама Јужне Африке, као и нови најављени маневри три земље који ће се средином фебруара одржати у северном Индијском океану, јасно су ставили до знања Вашингтону да сваки напад на Иран може активирати ланчану реакцију.
Русија и Кина кроз споразум са Ираном добијају приступ стратешким енергетским резервама, али и моћно средство за обуздавање америчке доминације на Блиском истоку.
Да ли је сукоб неизбежан?
Ирански званичници су већ упозорили да ће на сваку агресију одговорити жестоко, наглашавајући да „Трамп може почети рат, али не може контролисати његов крај”. Ирански врховни вођа Али Хамнеи и министар спољних послова Абас Арагчи јасно су поручили да ће се, у случају америчког удара, сукоб проширити на цео регион, а све америчке базе биће легитимне мете Ирана.
Стручњаци за безбедност упозоравају да би директан напад Вашингтона на иранска нуклеарна постројења или инфраструктуру могао да примора Москву и Пекинг на акцију. Упркос настојањима Русије и Кине да избегну директан сукоб са САД, њихови стратешки интереси у Ирану су превелики да би дозволили пад режима у Техерану, што Вашингтон прижељкује.
Иако Трамп тврди да „неће бити трећег светског рата” и да његове претње служе само као средство за постизање бољег договора, ситуација на терену је алармантна. Иран је подигао борбену готовост на „200 одсто”, а израелски званичници већ најављују да ће се придружити америчким ударима уколико до њих дође.
Ракете против носача авиона
Војна логика Вашингтона ослања се на технолошку надмоћ и превласт у ваздуху, али Техеран је деценијама припремао одговор за „немогућ рат“. Ирански арсенал балистичких ракета, попут серије „Хајбар-Шекан“, као и хиперсоничне ракете „Фатах“, дизајнирани су да пробију штитове као што је „Патриот“ и угрозе кључне америчке тачке у региону. Посебну главобољу Пентагону задаје иранска флотила „ројева“ - малих брзих чамаца и подморница у Хормушком мореузу, кроз који пролази петина светске нафте. Директан сукоб би тренутно блокирао ову тачку, изазивајући глобални економски шок који ниједна војна победа не може да оправда.
Економски цунами
Мореуз Хормуз није само географска тачка, већ „артерија” светске економије кроз коју свакодневно пролази око 21 милион барела нафте. Стручњаци упозоравају да би само један дан блокаде овог пролаза изазвао панику на светским берзама. У случају директног сукоба САД и Ирана, цена сирове нафте би могла да скочи на незапамћених 200 долара по барелу. За Србију и остале европске земље то би значило моментално поскупљење горива од преко 50 одсто, изазивајући нови талас хиперинфлације који би засенио енергетску кризу из 2022. године.
Свет са стрепњом посматра сваки покрет у мореузу Хормуз. Ако Вашингтон настави да инсистира на војном решењу, „челични троугао” би могао да постане кобна замка која ће локални пожар претворити у глобалну катаклизму. Улози никада нису били већи, а простор за дипломатију се сужава из сата у сат.
Како је Ватикан активирао свој план против Русије осмишљен пре 100 година и ко му се придружио зазнајте ОВДЕ.
Извор: Новости
