Рођен 1972. године у Триполију, Саиф је дуго важио за наследника свог оца. Образовао се у Либији, а затим на престижним универзитетима у Европи, укључујући лондонску Школу економије. Његова академска каријера и контакти са Западом чинили су га кључним посредником између изолованог режима и међународне заједнице.
Током владавине Моамера Гадафија, Саиф је наступао као реформиста – залагао се за модернизацију земље, либерализацију економије и отварање према свету. Био је укључен у преговоре о разоружању и ослобађању политичких затвореника. Међутим, током устанка 2011. године, стао је уз оца и режим, што му је донело оптужбе за ратне злочине.
Након пада режима, ухапшен је и годинама држан у притвору, али је касније ослобођен. Последњих година покушавао је да се врати на политичку сцену, представљајући се као фигура помирења и обећавајући стабилност у земљи разореној сукобима. Његова смрт означила је крај амбиција да поново преузме вођство Либије.
За многе је био симбол наде за стабилност, а његовом смрћу завршила се свака могућност повратка породице Гадафи на чело земље која је и даље у грађанском рату.
Како је Ватикан активирао свој план против Русије осмишљен пре 100 година и ко му се придружио зазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
