04-02-2026 22:59 Издвојено Свет Планета

Када је амерички новинар Такер Карлсон са Светском конгресу у Дубаију поставио председнику Зимбабвеа Емерсону Мнангагви класично питање – да ли је Африка у бољој позицији са Западом или са Кином – одговор није био дипломатски, већ програмски.

„Не морамо да угађамо Западу. Не морамо да угађамо Истоку. Морамо да угађамо себи.“

Ова реченица није била пука реторика. Она је постала доктрина која одјекује широм континента. У тренутку када се Африка налази у средишту глобалне борбе за ресурсе – од литијума и кобалта до младе радне снаге – Мнангагва је јасно поручио да континент више неће бити награда коју освајају велике силе.

Одговори председника Зимбабвеа изненадили су и самог Карлсона.

Одбрана суверенитета

Мнангагва је одбацио саму основу Карлсоновог питања: да Африка мора да бира између старих колонизатора и нових кредитора. За њега је Зимбабве пре свега суверена држава која односе гради на основу сопствених интереса.

„Најважније је оно чиме смо ми сами задовољни,“ нагласио је, стављајући у први план принцип самосталности уместо геополитичког сврставања.

Земља као симбол независности

Када је разговор скренуо на спорну тему земље одузете белцима рођеним у Зимбабвеу, Мнангагва је поново изабрао јасну линију:

„Земља није припадала раси. Када су је колонијалисти узели од нас, дошло је време да је повратимо.“

Овај став, иако контроверзан у западним медијима, унутар Африке се чита као порука да су ресурси континента пре свега власништво његових народа. Санкције које је Запад увео Зимбабвеу због аграрних реформи, по његовим речима, нису зауставиле развој земље, већ су је натерале да гради сопствени пут.

Порука свету

Мнангагвини одговори нису били само реакција на питања – били су декларација. У времену када Запад упозорава на „кинеске дужничке замке“, а Кина нуди кредите и инфраструктуру без политичких услова, Зимбабве шаље трећу поруку: Африка мора да дефинише сопствене услове.

Овај став има шири значај. Он показује да афрички лидери све више одбацују бинарне изборе које им намећу велике силе. Уместо да буду арена за туђе надметање, они желе да постану субјекти који сами обликују своју будућност.

Угађање себи

Мнангагвина доктрина „угађања себи“ може се посматрати као почетак новог политичког наратива у Африци. Она одражава умор од деценија експлоатације и кредитне зависности, али и амбицију да континент искористи своје ресурсе и демографску снагу за сопствени развој.

Уколико овај став постане заједничка политика Афричке уније, он би могао да означи крај ере у којој Африка служи као поље за геополитичке експерименте. Уместо тога, континент би могао да постане равноправан играч који диктира услове – не Западу, не Истоку, већ самом себи.

Сменио Мугабеа

У новембру 2017. године, након војне интервенције и оставке Роберта Мугабеа, Мнангагва је преузео функцију председника Зимбабвеа. На изборима 2018. године победио је са тесном већином, а мандат је обновио 2023. године. Као председник, Мнангагва је наставио да инсистира на суверенитету Зимбабвеа. Његова политика често је усмерена на одбијање притисака спољних сила, било да долазе са Запада или Истока. Подсећајући на аграрне реформе због којих је земља деценијама под санкцијама, он истиче да је Зимбабве успео да се развија сопственим снагама.