Њен иступ догодио се у сенци претњи америчког председника Доналда Трампа да ће напасти или изнудити продају Гренланда, суверене територије Данске, и казнити царинама неколико европских земаља које се противе његовим плановима.
Био је то преломан тренутак за регион који је традиционално бирао опрезну дипломатију уместо сукоба са Белом кућом. Иако су Трампове претње можда ишчилеле, у Европи није нестао осећај да би требало да постане мање зависна од Сједињених Држава у погледу трговине, енергије и технологије. Међутим, слабљење тих веза било би изузетно тешко и носило би огромне трошкове, пише Си-Ен-Ен.
„То је покушај да распетљате и размрсите неколико векова све дубљих друштвених, историјских, институционалних, економских и финансијских веза“, каже Нил Ширинг, главни економиста групе Capital Economics.
Ипак, Европа не може себи да приушти самозадовољство јер се суочава са могућношћу да би нестабилан приступ Вашингтона према савезницима по принципу „победник узима све“ могао да надживи Трампа, и да би њена зависност од Сједињених Држава могла постати њена слабост.
„Мислим да сада постоји нека врста основног елемента неповерења или забринутости око тога шта би могло доћи после Трампа“, рекао је Ширинг. Али огромна улога коју Сједињене Државе имају у европској економији чини нагли прекид нереалним и потенцијално погубним за регион у његовом садашњем стању.
Продубљивање трговинских веза са другим земљама важан је начин на који би Европа могла да смањи зависност од Сједињених Држава. ЕУ је тако већ ове године, након деценија преговора, потписала трговинске споразуме са Индијом и четири јужноамеричке земље из блока Меркосур.
Карстен Бржески, глобални директор за макроистраживања у ИНГ-у рекао је да се ти споразуми чине као корак ка удаљавању од Вашингтона, али да „ни Меркосур ни Индија неће моћи у наредној деценији да преузму улогу коју САД имају у европској трговини“.
Према Савету ЕУ, Унија и САД имају највећи билатерални трговински и инвестициони однос на свету. Вредност размењене робе и услуга између њих премашила је 1,68 билиона евра 2024. године, што чини готово 30% укупног светског износа. Сједињене Државе су уједно и највеће извозно тржиште за робу из ЕУ, укључујући аутомобиле и фармацеутске производе.
Немачка, највећа економија блока и кључни извозник аутомобила, такође сматра САД својим главним трговинским партнером. Ипак, Европи су САД потребне далеко више него што је Европа потребна Вашингтону, рекао је Бржески. „Европа је увек била извозно оријентисана. Европа нема довољно сопствених ресурса“, док Сједињене Државе генерално имају више „изоловану, аутономну“ економију, додао је он.
Европи недостају технолошки гиганти каквих у САД има у изобиљу, што је чини зависном од америчких компанија за дигиталне услуге. „Интернет у Европи је у суштини америчка творевина, амерички систем. И Европа заправо нема конкуренцију ни за шта од тога“, рекао је Ширинг из Capital Economicsa.
Највреднија технолошка компанија у блоку, холандски произвођач чипова ASML, има тржишну капитализацију отприлике три пута мању од Тесле, најмање вредне од америчких такозваних „Величанствених седам“ — групе технолошких гиганата који су недавно покретали америчко тржиште акција.
Француски министар одбране Себастијен Лекорни изјавио је прошле недеље да ће владини званичници престати да користе Zoom и друге алате за видео-конференције у америчком власништву и почети да користе софтвер француских компанија. Одлука је делимично усмерена на смањење „зависности од неевропских актера“, написао је Лекорни у писму министрима.
Европа се још увек ослобађа дугогодишње зависности од руских испорука нафте и природног гаса, зависности која је постала стратешка слабост након инвазије Москве на Украјину 2022. године. ЕУ је појачала увоз течног природног гаса (ЛНГ) из САД како би попунила празнину насталу прекидом руских испорука, чиме је постала мање осетљива на коришћење енергије као оружја од стране Москве.
Пре рата, Русија је била главни снабдевач ЕУ, покривајући 40% њених потреба за гасом. Али Трампова склоност да америчку трговину претвара у оружје наметањем царина како би изнудио уступке од савезника променила је процену ризика.
Председник је већ користио енергију као полугу у трговинским преговорима са ЕУ, обезбедивши прошлог лета обавезу Брисела да купи америчке енергетске производе у вредности од 750 милијарди долара. Амерички увоз ЛНГ-а чинио је готово четвртину потражње за гасом у ЕУ прошле године, што је пораст са 6% у 2021. години, према подацима компаније Wood Mackenzie.
„Очигледно то није зависност слична оној коју је Европа имала са Русијом, али је и даље значајна“, рекао је за CNN Масимо Ди Одоардо, потпредседник за истраживање гаса и LNG-а у Wood Mackenzieју.
Очекује се да ће удео америчког ЛНГ-а у европском енергетском миксу расти током наредних неколико година како се домаћа производња гаса у Норвешкој, тренутно највећем снабдевачу блока, буде смањивала. Ипак, Ди Одоардо додаје да би истинско претварање америчке енергије у оружје захтевало учешће приватних америчких компанија које су везане дугорочним уговорима са европским купцима.
За разлику од гаса који се транспортује цевоводима, ЛНГ од једног снабдевача може се лако заменити оним од другог. „Мудра је политика диверзификовати снабдевање уместо ослањања на једног добављача. То је оно што би свака разумна влада требало да ради“, рекао је Ди Одоардо.
Прочитајте ОВДЕ о ратним амбицијама Европљана
Извор: Политика
