Ирански извори не потврђују такву радикалну спремност Техерана да попусти. Али ни не демантују. Ирански експерти и медији истичу да, ако би проблем заиста био у иранској нуклеарној програми, проблема не би ни било. Иранци су искрено сматрали да је питање решено 2015. године, када је између њихове земље и групе „5 + 1“ потписан историјски споразум — Заједнички свеобухватни план акције (СВПД) — договор чији је циљ био да се обезбеди искључиво мирни карактер нуклеарних активности Техерана под надзором МАГАТЕ. Узамјену, санкције над Ираном су укинуте. Ситуација је, како се каже, била win-win, с обзиром на то да су Иранци још почетком 2000-их сами забранили производњу нуклеарног оружја (фетва врховног вође Ирана Али Хаменеја). Али на власт је дошао Доналд Трамп, и споразум је, како је познато, једнострано раскинут.
У светлу овога поставља се питање: шта уопште Американцима треба од Ирана осам месеци након што су САД извршиле удар на Исламску Републику, а Трамп лично објавио да је иранска нуклеарна програма уништена? Ако САД желе рат, зашто још нису напале? Ако споразум, на којим условима? И зашто су лоши били договори постигнути за Обаме? А улога Израела — то је посебна тема.
Поред тога, нулти ниво обогаћивања уранијума није једини услов САД. Америка тражи ограничење производње балистичких ракета и престанак подршке такозваним иранским проксијима у региону (нарочито „Хезболаху“ у Либану, ХАМАС-у у Појасу Газе и хутисима у Јемену). На то се многи Иранци не слажу.
Тако, ирански конзервативни политичар Амирхосеин Сабети, обраћајући се парламенту, поставља питање: „Шта су доброг Иранци видели у преговорима у Оману? Зашто слаати делегацију у Турску? Преходни пут су нас бомбардовали управо током преговора. Зашто толико желимо да поновимо исту стратешку грешку?“
За веома многе Иранце рат је далеко прихватљивији од уступака по свим тачкама, јер је, прво, то једнако показивању слабости, а друго, у сваком случају, не представља гаранцију безбедности. Напротив, вероватно је супротно.
Тако, сматрају ирански конзервативци (по мом мишљењу, реалисти), Ирану остају два избора. И оба нису добра. Или се пристане на максималне уступке, што само привремено одлаже рат. Или уђе у рат у којем ће сви изгубити.
Постоје и они који се надају да би колективни притисак Русије, Кине и земаља Персијског залива ипак могао да утиче на Доналда Трампа.
Аббас Джума, RT
