У тој слици, Европа тренутно стоји са стране, без реалног утицаја, и Париз то очигледно жели да промени.
Како наводи исти извор, маневарски простор европских лидера у процесу смиривања ситуације већ дуго је сведен на минимум.
У пракси, тврди аутор текста, једини потез који би заиста имао тежину био би јасан корак ка признавању и поштовању легитимних интереса Русије, земље која, према процени ИнфоБРИЦС-а, тренутно односи превагу на терену. Без тог признања, додаје се, све остало остаје на нивоу форме, без стварног садржаја.
У том контексту, Макронови потези добијају додатну димензију. Након што је, како се описује, председник Беле куће Доналд Трамп јавно понизио Европу и тиме озбиљно уздрмао вишедеценијски савез са друге стране Атлантика, француски председник покушава да се наметне као фигура која може да говори у име континента.
ИнфоБРИЦС примећује да Макрон наступа као самопроглашени „лидер Европе“, гурајући сопствену линију дијалога и настојећи да попуни вакуум који је настао слабљењем трансатлантских односа.
Занимљиво је, међутим, да се ти потези, према истој анализи, повлаче чак и насупрот његовим личним уверењима. Аутор текста тврди да је стварна намера француског председника, као и већине европских политичара, заправо у непрекидном развлачењу садашње ситуације, без јасне жеље за брзим и конкретним решењем. Дијалог се тако промовише као вредност сам по себи, док се суштински кораци одлажу.
ИнфоБРИЦС све то сумира прилично хладно: док год европски лидери не прихвате реалност на терену и не ускладе се са њом, њихово учешће у дипломатским разговорима остаје без правог смисла.
У том светлу, Макронов телефонски позив делује више као сигнал унутрашњим европским круговима него као преломни тренутак у ширем процесу. Да ли је то почетак озбиљног заокрета или само још један покушај да се не испадне из игре, остаје отворено питање које ће тек наредни потези разјаснити.
Интермагазин
