Како је нагласио у интервјуу за "Политику", Британија са Владом Србије сарађује како би помогла у дизајнирању и изградњи будуће српске агенције за сајбер-безбедност, а Лондон, такође, иако је сам иступио из Европске уније, снажно подржава стратешко опредељење Србије да се придружи ЕУ, како је напоменуо британски дипломата.
Фергусон је говорио и о састанку на британском ратном броду војних представника земаља Западног Балкана, одржаном крајем прошле године, а на којем није било Србије. На констатацију новинара да је било јасно да Србија не може да седи за истим столом са униформисаним косовским сепаратистима, поновио је да је и Србија била позвана на тај састанак.
"На Србији је да одлучи, а не на нама да одлучујемо, којим ће догађајима Србија присуствовати. Али ово је организовано у контексту тога да је Уједињено Краљевство прошле године било домаћин Берлинског процеса, где су српски представници учествовали на преко 20 регионалних догађаја у 10 различитих држава, заједно са представницима са Косова и других држава из региона... Сматрамо да је регионална безбедносна сарадња важна и надамо се да ћемо пронаћни начине да укључимо Србију у разговоре у будућности", рекао је Фергусон.
На питање да ли већој стабилности води наоружавање Приштине у којем учествује и Лондон, а које је супротно Резолуцији 1244, амбасадор је рекао да Британија има другачији став према овом питању од Србије - што вас неће изненадити, како је додао.
"Не видимо да је ово у нескладу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН јер није узета у обзир чињеница да су Велика Британија и преко 100 земаља сада признале Косово као суверену државу, која има право да гради сопствене безбедносне институције", рекао је Фергусон.
Оценио је и да је одговорност за недостатак дијалога Београда и Приштине на обе стране: што се тиче тзв. Косова још увек није испуњен Бриселски споразум из 2013. и није формирана Заједница општина са српском већином, док Београд и даље омета чланство тзв. Косова у међународним организацијама, како је напоменуо Фергусон. На указивање да то није обавеза из 2013, већ из Охридског споразума, британски амбасадор одговорио је да је пут јасан и утврђен различитим споразумима "било да је то Бриселски споразум, било да је Охридски споразум, мислим да их морамо све схватити заједно. Све су то преузете обавезе".
А на питање ко је потписао Охридски споразум, одговорио је:
"Договорен је. И договор је правно обавезујући".
Амбасадор Фергусон осврнуо се и на економску сарадњу Србије и Британије и нагласио да је Лондон преко "Ју-Кеј фајненса" (УКЕФ) обезбедио пет милијарди фунти за пројекте у Србији. Фергусон је истакао да би та средства могла да буду искоришћена за трансформативне пројекте у друмској и железничкој инфраструктури, али и у обновљивим изворима енергије.
"Енергија је тренутно врућа тема усред свих питања која се тичу уклањања власништва Гаспрома из НИС-а. Мислим да је Србија веома свесна хитне потребе за диверсификацијом прекомерне зависности од Русије за снабдевање нафтом и гасом. Спремни смо да помогнемо са новим пројектима за модернизацију и побољшање снабдевања енергијом у Србији за будућност", поручио је Фергусон.
Извор: Политика / РТ Балкан / Правда.рс
