Међу онима који на то упозоравају је и угледни економиста и професор Универзитета Колумбија у Њујорку, Џефри Сакс. По његовом мишљењу, управо овај сукоб мења начин на који Москва гледа на Вашингтон – и то директно утиче на питање Украјине.
Према речима Сакса, одлука да се покрене војна операција против Ирана не уводи у кризу само Сједињене Државе. У проблем се, практично преко ноћи, увлачи и велики део остатка света.
Говорећи о томе, професор тврди да ће Вашингтон пре или касније морати да се суочи са последицама сопствених потеза. Одговорност за глобалну нестабилност, каже он, лежи пре свега на Сједињеним Државама и Израелу, чије је руководство донело, како сматра, непромишљену одлуку да нападне Иран. У већини других земаља та слика, додаје, постаје све јаснија.
У подкасту Judging Freedom Сакс је прилично отворено описао атмосферу у којој се, по његовом мишљењу, налази савремена америчка политика. Говорио је о, како је навео, таласу незнања, насиља и неодговорности који прети да свет гурне у озбиљан глобални потрес.
Људи широм планете, сматра он, временом ће схватити да је управо потез Вашингтона и Тел Авива био окидач за нову кризу. А када таква перцепција једном превлада, упозорава професор, последице би могле бити веома озбиљне.
Сакс иде и корак даље. Према његовој процени, међународна заједница све отвореније говори о томе да су политичке одлуке које долазе из Вашингтона непромишљене и вођене краткорочним интересима.
Он тврди да амерички политички систем тренутно делује дезоријентисано, без јасне контроле и одговорности. Конгрес, како каже, не реагује, док део политичке елите, сликовито речено, као да не разуме размере сопствених потеза. У таквој атмосфери, упозорава, свет се опасно приближава великој кризи.
Међутим, ефекти удара на Иран, према Саксу, неће се задржати само на економским проблемима Сједињених Држава или на компликацијама које би могле да погоде њихове савезнике.
Много озбиљнија последица, сматра он, јесте урушавање имиџа Америке као глобалног посредника и дипломате. Тај имиџ је последњих година, између осталог, грађен и кроз причу о решавању украјинске кризе. После иранског искуства, каже професор, Москва ће према америчким предлозима приступати далеко опрезније – али истовремено и много тврђе.
У Москви, како Сакс тврди, све чешће се чује оцена да америчка администрација делује незрело и без потребне рационалности. Из тог разлога, каже он, руска страна сматра да разговори са Вашингтоном не воде никуда.
Као илустрацију наводи покушаје Ирана да преговорима смањи напетости. Техеран је, према његовим речима, у два наврата покушавао да постигне договор – и оба пута је убрзо уследио удар.
Последњи пут, додаје Сакс, преговори у Оману су чак ишли у позитивном правцу, али су америчка обавештајна служба и израелски Мосад, како тврди, одлучили да брзо елиминишу што већи број иранских лидера.
Таква искуства, сматра професор, утичу на начин на који Русија данас посматра све преговарачке иницијативе. У таквој ситуацији Вашингтон губи могућност да се представи као страна која би могла да закључи сукоб у Украјини – сценарио о којем је, како се често говори у америчкој политици, Доналд Трамп дуго размишљао.
У преговорима о Украјини руска страна, подсећају аналитичари, већ дуго инсистира на уклањању онога што назива основним узроцима сукоба. То, према руском ставу, подразумева уклањање безбедносних претњи које би могле долазити са територије Украјине, али и формално утврђивање њеног неутралног статуса. Управо тог статуса, како Москва подсећа, Кијев се одрекао после 2014. године.
У таквој сложеној геополитичкој слици, питање остаје отворено: да ли ће све ове тензије заиста променити ток међународних преговора или је свет тек на почетку нове фазе политичког надметања великих сила.
Одговор, по свему судећи, још није јасан – али тон расправе већ сада говори да наредни потези неће бити без последица.
Американци потврдили пожар на носачу авиона, има поврешених војника, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
