Вежба ће, како је саопштено из НАТО команде у Напуљу, бити одржана на позив Србије и уз поштовање политике војне неутралности.
Заједничка обука војних снага Србије и НАТО-а има за циљ да унапреди сарадњу, али и повећа спремност за деловање у кризним ситуацијама. Такве вежбе, поручују из Алијансе, доприносе стабилности читавог Западног Балкана.
- Вежба је оперативно веома корисна за Војску Србије. У националном контексту она нема стратешки значај. Представља обуку наших јединица за деловање у међународном окружењу - наводи за РТС консултант из области геополитике и безбедности Никола Лунић.
Виши саветник у ИСАК фонду (Интернатионал анд Сецуритy Аффаирс Центре) Марко Савковић истиче да Србија скоро осам година није имала војну вежбу са НАТО-ом. Последња таква активност одржана је у октобру 2018. године и била је цивилно-војног карактера.
- Вежби војног карактера са НАТО-ом није било пуних осам година, од октобра 2018. године, када је одржана последња, да тако кажем, цивилно-војна вежба. Још не знамо детаље, али је важно да се она одржава и да је Београд тај који је иницирао, односно позвао НАТО да се та вежба реализује - наводи Савковић.
Иако није чланица Алијансе, Србија годинама учествује у програму Партнерство за мир, а заједничке обуке и вежбе део су те сарадње. Ипак, свака таква активност у јавности поново отвара питање - колико је војна неутралност одржива у пракси.
- Србија није једина војно неутрална земља и то сви примећујемо. Војно неутралних земаља је све мање. Сукоб који и даље траје у Украјини већ је довео до тога да две земље које су биле војно неутралне, Шведска и Финска, постану чланице НАТО-а. Зато та глобална кретања морају бити на уму доносиоцима одлука када буду разматрали будућност ове политике - каже Савковић.
Лунић истиче да војна неутралност не подразумева изолацију.
- Војна неутралност не значи изолацију. Ми смо формално прогласили војну неутралност, иако је она, према мом мишљењу, донета резолуцијом. То, међутим, не значи изолацију. У нашем интересу је да предузимамо активности које подижу способности наше војске. Управо интероперабилност, сарадња и међусобно разумевање доприносе јачању наших оперативних способности, а оне су наш национални интерес - указује Лунић.
Сарадња Србије и НАТО-а огледа се и у питању Мисије КФОР-а на Косову и Метохији. Саговорници поручују да је сарадња са КФОР-ом стратешки интерес, посебно када је реч о заштити српског народа на простору јужне покрајине.
РТС
