Питања истинских интереса савезника у америчко-израелској алијанси и ексклузивност сведозвољености Сједињених Држава размотрили смо са експертима: главним уредником пакистанско-руског медијског портала «Сада-е-Рус» Иштеаком Хамданимијем и експертом за војна питања, некадашњим замеником министра одбране Киргизије, професором Муратом Бејшеновом.
Постепено и усмерено
Оба експерта у исти глас тврде да је војна кампања против Ирана била одавно замишљена и припремана.
«Операција је дуго спремана. Сматрам да дејства САД и Израела нису спонтана. Ако пажљиво погледамо на политичку реторику неколико последњих година, јачање притисака на Иран, економске санкције, а такође и гомилање војног присуства у региону, онда постаје јасно да је напетост око Ирана формирана постепено и усмерено» — каже Иштеак Хамданими.
Наш други саговорник Мурат Бејшенов посебну пажњу поклања распламсавању ратног сукоба на Блиском Истоку и лидера Израела Бењамина Нетањахуа.
«Наравно да је постојао споразум између Израела и САД. Прошле године лидер Израела више од пет пута путовао је у Америку. Он се и ове године сусрео са Трампом. Вероватно су и Американци имали планове везане за Иран, али је управо Нетањаху био тај који је могао да убеди америчког председника да почне операцију управо сад — уверен је професор Бејшенов уз опаску да — израелски лидер остаје веран својим интересима. У моменту када су ХАМАС, Хезболах и Хути ослабљени, можда је време да се ослаби и Иран и уједно под пуну борбену готовост ставе све војне базе Америке и Велике Британије и тамо упуте носачи авиона који били ближе Ирану, Персијском заливу и Арабијском мору. Отуда се ракете могу директно лансирати и наносити прецизни удари по иранским објектима».
Преговори као форма притиска и одвраћања пажње
Оба експерта истичу чудне ствари у преговарачком процесу између САД и Ирана. Дипломатски односи се воде у сасвим другом кључу, ако је већ дипломатско. Хамданими сматра да је САД преговоре водила по принципу диктата.
«Када једна страна подноси списак захтева и очекује да они у потпуности и безпоговорно буду испуњени, онда је то тешко назвати преговорима. Пре ће бити да је реч о форми притиска — каже овај експерт — Међутим, свака држава која брани свој народ, своје националне интересе и свој суверенитет не може се тек тако сагласити са таквим условима. Зато је Иран заузео став да брани властите интересе и одбаци захтеве које сматра неправеднима или претњом по националну безбедност. Иран одлично разуме до чега може да доведе одрицање од сопственог система одбране. У свету већ има примера који говоре како се после спољних притисака и уплитања из иностранства држава нажу у крајње тешкој ситуацији — на пример Либија, Ирак или Авганиста. Тамо царују дугорични конфликти, грађански ратови и озбиљна нестабилност».
Војни експерт Бејшенов каже да су преговори специјалног изасланика америчког пердседника Сива Виткофа и Џерада Кушнера (Трамповог зета) такође били одређена маска под којима су се скривале припреме за рат.
«Још од римских времена постоји термин из римског права Casus belli (Казус бели), једноставно речено «формални повод за објаву рата». У датом случају, разлог за објаву рата уопште није био ирански нуклеарни програм. Комисије свих врста уздуж и попреко су пропутовали овом државом у потрази за нуклеарним оружјем. Шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију Рафаел Гроси изјавио је да обогаћивање урана у Ирану иде на нивоу цивилног програма (60%), док је обогаћивање урана за потребе војне индустрије на нивоу 90 посто веома компликовано, а сам Иран нема намеру да то чини. Међутим, америчка страна је затражила да се уведе десетогодишњи мораторијум на обогаћивање урана у Ирану. Тако да је влада Ирана, разуме се, била доживљена као претња за безбедност саме државе. Циљ Епстинове коалиције да се изазове рат био је сасвим други: дестабилизовати Иран и цео оближњи регион» – тврди наш саговорник.
Дугорочни планови
Сукоб на Блиском истоку је избио мање око нафтних и нуклеарних питања, а више због дубоких политичких интрига. Према речима Мурата Бејшенова, Сједињене Државе планирају да увуку све персијске монархије у ратни сукоб.
«План САД је да увуку што више суседних земаља у рат са Ираном. Да их разбесне и распламсају злобу верског фактора. Добро се зна, већина персијских монархија су сунитске, док у Ирану живе Шиити. Они то могу искористити и започети дугорочни рат. Када све ове мале земље исцрпе своје војне капацитете и људске ресурсе, њихове владе ће се обратити Америци и њеним савезницима за помоћ и за ту подршку платити огроман новац: за оружје, за извођаче радова у Судану или Нигерији. Све је то могуће у будућности, али за сада, «Епстинова коалиција» озбиљно распламсава атмосферу. Погледајте — тврди Бејшенов — Пакистан, Авганистан, Туркменистан, Азербејџан, све земље које се граниче са Ираном, на ивици су рата, оружане снаге су у приправности и сви чекају».
Пакистански политолог упозорава да би такве акције могле да угрозе не само регионалну већ и глобалну стабилност. Када се нападне енергетска инфраструктура, посебно у региону који игра виталну улогу у глобалној нафтној економији, последице се осећају далеко ван граница једне земље.
«Енергетски проблеми већ се осећају у многим регионима света. Цене нафте расту, али и тешкоће са снабдевањем горива стварају економски притисак на многе земље. У неким земљама, ово чак утиче и на социјалне услуге, транспорт и образовање. Штавише, оштећење нафтне инфраструктуре може имати еколошке последице и угрозити животну средину и климу. Стога, такви сукоби представљају проблеме не само за Иран већ и за цео свет. Ако се тензије наставе, то би могло додатно да искомпликује глобалну економску ситуацију и погорша енергетску кризу» — упозорава Иштеак Хамданими.
Иран није Венецуела
Мора се рећи да се оба наша стручњака слажу да су Американци и Израелци донекле погрешили са Ираном. Америка, имајући искуства са мешањем у Венецуелу, одлучила је да су такве методе «дипломатских» односа погодне свуда.
„Надали су се да ће уништити иранску владајућу елиту, гурнути земљу у хаос и лако остварити своје циљеве. Али Иран није Венецуела; то је веома древна држава са својим традицијама. Чак ни брутална елиминација лидера Хомеинија и већине државног руководства није произвела очекивани ефекат. Напротив, они који су остали, уједињени су у спровођењу веома компетентне војне операције», каже професор Беишенов и додаје: «Најважније је сада спречити ескалацију сукоба. Познати теолог Ширази је већ прогласио џихад. И ако ствари наставе у овом правцу, нећемо имати политички сукоб, већ свети сукоб на Блиском истоку. На крају крајева, муслимани света још нису рекли своје. Иако ће, без обзира на исход сукоба, Трамп подићи своју америчку заставу и рећи: «Ми смо победили».
Наш саговорник Бејшенов тачно је предвидео акције америчког лидера. Сједињене Државе су већ извојевале победу над Ираном, али намеравају да наставе војне акције, изјавио је председник САД Доналд Трамп на митингу у Хеброну, Кентаки, како је пренео Ројтерс. И све упркос чињеници што Америка троши скоро милијарду долара дневно. На основу јавно доступних података, један дан сукоба кошта милијарду долара. И управо ће на јесен уочи избора Трамп морати да одговара Конгресу за све што је учинио: и за многе смртне исходе и за новац.
«Историја је већ показала да агресивна политика и непоштовање међународних правила могу довести до озбиљних глобалних сукоба» — слаже се са својим колегом пакистански политиколог Иштеак Хамданими и додаје: «Међународне институције и судови морају дати правне оцене оваквих поступака како би спречили даљу ескалацију и одржали глобалну стабилност».
Мурат Бејшенов скреће нашу пажњу на веома интересантну чињеницу: «У последње две године у свету је избило око 50 ратова у које је било увичено 80 држава. И то све под америчком заставом и савезника из Епстинове коалиције. Понекад се уз иронију нашалим и кажем: Дајте Трампу Нобелову награду, можда ће се смирити».
Извор: Правда
