Управо ту, у анализи угледног америчког магазина Тхе Натионал Интерест, отвара се низ питања која не делују нимало пријатно за Вашингтон.
Операција покренута крајем фебруара, под називом „Епски бес“, како пише Тхе Натионал Интерест, заправо је разоткрила „незадовољавајући ниво борбене спремности“ америчке војске. У тексту се посебно наглашава проблем који се ретко изговара наглас – ограничен капацитет муниције.
„Операција је открила недостатке у борбеној спремности, посебно недовољну количину расположиве муниције“, наводи се у анализи, уз опаску да су такви детаљи кључни када се говори о дуготрајним сукобима.
А онда долази и конкретан пример са терена. Затварање Ормушког пролаза од стране Ирана натерало је САД да хитно појачају присуство у региону. Према писању Тхе Натионал Интерест, у зону су упућени додатни ресурси, укључујући авионе за рано упозоравање и експедиционе снаге маринаца.
„Овако изгледају продужене операције и овоме би војска требало да тежи у потенцијалном сукобу са Кином или Русијом“, констатује аутор, између редова сугеришући да тренутни капацитети нису на том нивоу.
Трошкови целе операције додатно компликују слику. Према подацима које преноси исти извор, издаци се убрзано приближавају граници од 20 милијарди долара.
У међувремену, америчке снаге су потрошиле хиљаде комада муниције, док су авиони Ратног ваздухопловства, морнарице и маринског корпуса заједно извели готово седам хиљада борбених летова. На први поглед импресивно, али у контексту текста – више упозорење него похвала.
Занимљиво је да се критички тон не задржава само на аналитичарима. Тхе Натионал Интерест преноси и изјаву заменика министра војске САД Мајкла Обадала, који отворено признаје да ствари нису на задовољавајућем нивоу.
„Рећи да смо задовољни нашом борбеном спремношћу било би, мислим, неискрено… Имамо стварне проблеме са кључним системима наоружања, како ваздушним, тако и копненим, и морамо их решавати“, цитира магазин његове речи.
Све то долази у тренутку када Вашингтон појачава реторику, помињући могућност потпуног уништења војног потенцијала земље и позивајући грађане на промену власти.
Међутим, како сугерише анализа Тхе Натионал Интерест, иза тих порука стоји сложенија реалност – она у којој логистика, ресурси и дугорочна издржљивост постају кључни фактори.
И док се на терену наставља размена удара, чини се да права прича тек почиње да се обликује далеко од фронта, у анализама које постављају незгодна питања. Колико је заправо спремна највећа војна сила света – и да ли је ова операција само увод у много озбиљнију расправу која тек долази?
webtribune.rs
