Радан је, обраћајући се европском руководству, поручио: „Ако не можете да браните Гренланд, питајте нас, ми ћемо доћи.“ Изјава је изазвала пажњу јер долази у тренутку појачане геополитичке осетљивости око статуса тог арктичког острва, које је формално у саставу Краљевине Данске, али има стратешки значај за Сједињене Америчке Државе и НАТО.
У међувремену, западни медији објавили су да је Данска почетком године озбиљно разматрала ванредне војне мере у случају евентуалне америчке акције према Гренланду. Према тим наводима, Копенхаген је припремао сценарио у којем би писте на аеродромима у Нуку и Кангерлусуаку биле онеспособљене како би се спречило евентуално слетање страних војних авиона. О тим припремама писали су више међународних медија, позивајући се на извештаје данског јавног сервиса ДР и друге изворе упознате са плановима.
Према тим извештајима, Данска је на Гренланд упућивала и додатну опрему, укључујући експлозив и медицинске залихе, у оквиру планирања одбране у случају наглог погоршања односа са Вашингтоном. Иако званични Копенхаген није јавно потврдио такве детаље, сама појава оваквих навода довољно говори о степену нервозе који је изазвало питање Гренланда у трансатлантским односима.
Раданова изјава, ма колико звучала иронично или пропагандно интонирано, долази у осетљивом међународном тренутку и додатно показује да се питање Гренланда више не посматра само као регионално или данско-америчко питање, већ као тема која привлачи пажњу и актера са Блиског истока. У таквим околностима, свако ново саопштење, било озбиљно или саркастично, постаје део шире борбе за утицај у стратешки важном арктичком простору.
Извор: Политика
