Због тога Иран правно није обавезан том нормом, а САД немају право да захтевају њено поштовање.
Последњих година Иран је више пута проширивао зону својих територијалних вода у мореузу — најпре са три на шест наутичких миља, а 1993. године на 12 миља. Данас на ту зону (око 22 километра од обале) примењује само право „мирног пролаза“ бродова. У случају ванредне ситуације или војне претње, Техеран сматра да има право да ту зону затвори или бар да захтева одобрење за пролаз страних бродова.
Ширина пролива варира од 33 до 95 километара. У њему се налази више острва, укључујући и ненасељена. Највећа међу њима су Кешм и Ормуз, која припадају Ирану.
С друге стране пролива, Оман има сличан став и такође сматра линију ширине 12 наутичких миља својим територијалним водама.
Десетине танкера и теретних бродова стоје на улазу у излазу у Персијски залив, показују подаци сервиса Vesselfinder.
Сам мореуз, према информацијама сервиса за праћење пловила, остаје готово празан. Према наводима CNN-а, у понедељак су кроз њега прошла само два танкера.
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп изјавио је раније да је америчка морнарица спремна да прати нафтне танкере кроз овај кључни поморски пут у Персијском заливу.
Индија реаговала на потапање иранског ратног брода, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: rsputnikportal.rs
