Техеран није само издржао први талас удара већ је, према оценама посматрача, успео и да изненади Вашингтон. Исламска Република показала је да може да одговори и нанесе бол Сједињеним Државама чак и без потпуно централизованог командовања и без реалне могућности да директно погоди или порази Америку.
Управо зато све више аналитичара говори да план Доналда Трампа о муњевитој операцији није прошао како је замишљено. Идеја да се противник сломи за неколико дана, док се око читавог Блиског истока распоређивала америчка војна армада, очигледно се није остварила.
Ако се погледа начин на који Иран сада води своју стратегију, види се занимљив заокрет. Уместо да покушава да оствари локалну војну победу над Израелом и Сједињеним Државама, Техеран удара тамо где има простора – и то углавном кроз економију.
Аналитичари већ примећују последице: цена нафте попела се на 83 долара по барелу, природни гас у Европи тргује се око 750 долара, док европска берзанска тржишта бележе пад.
Такав приступ, тврде поједини стручњаци, не циља нужно класичну војну победу. Много више личи на покушај слабљења америчке позиције кроз притисак на глобалну економију.
Ако се овакав образац настави, упозоравају економисти, последице би могле да буду озбиљне – прво нова криза на тржишту нафте, а затим и шири финансијско-економски поремећај на светском нивоу.
У међувремену, како примећује колумниста Финанциал Тимеса Едвард Лус, у Вашингтону се осећа одређена конфузија. Трамп је сада, према његовој оцени, увучен у тежак сукоб са Ираном, а оно што додатно забрињава јесте чињеница да ни у његовој администрацији нема јасног одговора како изгледа излазак из ове ситуације.
„Чак ни његов кабинет, а да не говоримо о Конгресу или америчким савезницима, не зна како изгледа план за излазак из кризе“, наводи Лус у својој колумни.
Првих неколико дана Трамп је, међутим, износио читав низ различитих циљева. Током прва три дана говорио је да жели да елиминише ирански програм нуклеарног оружја, затим да оконча способност Техерана да подржава своје регионалне савезнике, потом је помињао промену режима у Ирану, па чак и могућност проналаска новог лидера са којим би могао да сарађује.
За сада, ниједан од тих циљева није остварен, нити је јасно када би то могло да се догоди. У исто време, америчка унутрашња политика додатно компликује ситуацију – демократска опозиција пажљиво прати развој догађаја, а избори се приближавају.
У таквој атмосфери Трамп, сматра аутор анализе, све чешће даје неодређене изјаве. Помињу се огромне америчке залихе наоружања и поруке о томе да Сједињене Државе могу да воде дуготрајне операције, али без јасног политичког плана.
Истовремено, тврди се да је Иран наводно спреман за преговоре. Међутим, догађаји последњих дана сугеришу да та иницијатива заправо није дошла из Техерана, како је представљено.
Све то, према оцени појединих аналитичара, додатно компликује позицију Беле куће.
У анализи се подсећа и на стару лекцију међународне политике: режими се ретко мењају из ваздуха. Само удари и бомбардовања, без копнене операције, ретко доводе до политичког преокрета.
А управо је копнена операција оно чега се Трамп, према проценама аналитичара, највише клони. Такав корак носио би огроман политички ризик. Уколико би операција кренула лоше, последице би могле озбиљно да угрозе његову политичку каријеру.
А ризик, како се сада чини, није мали. Иран је већ показао да ситуација није упоредива са сценаријима који су се раније разматрали у неким другим државама. У анализи се чак наглашава да Иран није Венезуела – алузија на чињеницу да политички и војни контекст у овој земљи представља знатно сложенији изазов.
Још један проблем, према доступним информацијама, јесте то што Трамп није у потпуности уважио упозорења појединих партнера из Персијског залива. Уз то, није се озбиљно осврнуо ни на ризичне сценарије које је раније изнео генерал Ден Кејн, председавајући Здруженог комитета начелника штабова Сједињених Држава.
За сада нема знакова да ће власт у Техерану брзо одустати од своје позиције. А ако сукоб потраје, последице неће остати само на Блиском истоку. Економисти већ упозоравају да би продужена криза врло брзо могла да погоди и свакодневни живот Американаца, посебно кроз раст цена енергената и нестабилност тржишта.
И док се политичке процене смењују готово из дана у дан, једно питање остаје отворено: да ли се свет управо налази на почетку дуже кризе чији се прави домети тек наслућују – или је ово тек још једна епизода у дугом низу геополитичких надмудривања које ретко завршавају онако како су првобитно планиране.
Тензије између Мађарске и Украјине прете да прерасту у прави рат, погледајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
