Пекинг је реаговао на прво обраћање америчког председника Доналда Трампа нацији од почетка израелско-америчке офанзиве против Ирана 28. фебруара.
Трамп се заветовао да ће Сједињене Америчке Државе наставити да нападају Иран „изузетном силом у наредне две до три недеље“.
Такође је позвао земље које снабдевају нафтом кроз Ормуски мореуз да преузму контролу над њим.
Иранска блокада мореуза утицала је на глобалну економију и тешко погодила Кину.
Према аналитичкој фирми Кплер, више од половине кинеског увоза сирове нафте морским путем долази са Блиског истока, од чега већина пролази кроз мореуз.
Неколико кинеских авио-компанија, укључујући националног превозника Ер Чајну, најавило је скори пораст доплата за гориво на домаћим летовима, јер рат подиже цене керозина.
Главни узрок поремећаја пловидбе у Ормуском мореузу лежи у илегалним војним операцијама које Сједињене Државе и Израел спроводе против Ирана - рекла је портпаролка кинеског Министарства спољних послова Мао Нинг на редовној конференцији за новинаре.
„Само прекид ватре ће очувати безбедност“
Само прекид ватре и обустава непријатељстава, који су синоним за мир и стабилност у региону Залива, фундаментално ће очувати безбедност и олакшати међународни поморски саобраћај - рекла је она.
Поновила је став Кине да се прекид ватре мора успоставити „одмах“.
Кина и Иран су стратешки и трговински партнери.
Кина је снажно осудила нападе САД и Израела, али је имплицитно критиковала и нападе Ирана на земље у региону и његову блокаду Ормуског мореуза.
Међутим, од почетка рата показала је уздржаност и избегла масовну подршку Ирану која би могла да наштети њеним другим регионалним интересима, укључујући односе са земљама Залива.
Пекинг интензивира дипломатске контакте и у четвртак је поновио спремност да игра „конструктивну улогу“ у поновном отварању мореуза.
Како су кинески бродови прошли кроз Ормуз?
Неколико кинеских бродова прошло је кроз мореуз последњих дана захваљујући „координацији са заинтересованим странама“, објавио је Пекинг ове недеље, не прецизирајући о којима се ради.
Друга највећа светска економија, која у великој мери зависи од међународне трговине, покушава да ограничи утицај кризе.
Ер Чајна, као и Чајна Садерн и њена подружница Сјамен Ер, саопштили су у среду да ће од недеље повећати доплате за гориво на домаћим линијама за 60 јуана (7,55 евра) на летовима до 800 километара и за 120 јуана (око 15 евра) на дужим летовима.
Спринг Ерлајнс и Џунјао Ерлајнс су такође одлучили да повећају цене.
Многе међународне авио-компаније предузеле су сличне мере.
Кина је крајем марта објавила да предузима привремене мере за ограничавање повећања цена горива у оквиру свог механизма за одређивање цена како би „ублажила утицај ванредног скока међународних цена“.
Стручњаци се слажу да је Кина мање рањива на ефекте кризе од многих азијских земаља, али упозоравају да би могла јаче осетити ефекте ако се сукоб одуговлачи, посебно због утицаја на међународну трговину.
Indeks
