Трамп је додатно подигао тензије са европским савезницима, бесан због тога што су одбили да пошаљу своје морнарице како би обезбедиле Ормуски мореуз за глобалну трговину након почетка ваздушног рата 28. фебруара.

Председник САД отворено је рекао да „апсолутно“ разматра излазак из алијансе, што је до сада најдиректнија претња од његовог повратка на власт.

„Зар ви не бисте да сте на мом месту?“, упитао је Трамп у интервјуу за Ројтерс.

Европа озбиљно забринута

Иако је у говору исте вечери критиковао савезнике, није директно напао НАТО како су многи очекивали. Ипак, његове изјаве,заједно са ранијим нападима на Европу, изазвале су озбиљну забринутост да САД можда неће стати у одбрану европских савезника у случају напада, без обзира на то да ли формално напусте алијансу.

Аналитичари и дипломате упозоравају да се тиме урушава савез који је деценијама био темељ европске безбедности. НАТО, настао у Хладном рату, више се не доживљава као сигурна гаранција колективне одбране.

„Ово је најгора ситуација у којој се НАТО нашао од свог оснивања“, оценио је Макс Бергман, бивши званичник Стејт департмента. „Заиста је тешко сетити се нечега што је и приближно овоме.“

Европски лидери све више схватају нову реалност. До скоро је идеја да Европа брани саму себе без САД била незамислива - генерални секретар НАТО-а Марк Руте ју је још у фебруару називао „глупом идејом“. Данас, међутим, многи званичници то виде као реалну опцију.

„НАТО остаје неопходан, али морамо бити способни да размишљамо о НАТО-у без Американаца“, рекао је француски генерал Франсоа Леконтре. „Чак је легитимно питање да ли би се у том случају уопште и даље звао НАТО.“

Из Беле куће поручују да Трампово незадовољство није ново: „Председник Трамп је јасно ставио до знања своје разочарање НАТО-ом и другим савезницима, и као што је нагласио - ‘Сједињене Државе ће запамтити.’“

За разлику од његовог првог мандата, када су европски лидери веровали да га могу задржати уз дипломатске гестове и похвале, сада такав оптимизам слаби. Разговори са бројним садашњим и бившим званичницима показују да поверење рапидно опада.

Вашингтон замера савезницима што, како тврди, не помажу САД у кризним ситуацијам,  посебно у вези са Ормуским мореузом, као и због ограничења у коришћењу европских база и ваздушног простора. Амерички званичници поручују да НАТО не може бити „једносмерна улица“.

С друге стране, Европљани тврде да нису ни добили конкретне захтеве из Вашингтона за такву мисију, као и да САД шаљу нејасне и контрадикторне сигнале о томе шта заправо желе.

„Ово је ужасна ситуација за НАТО“, оценио је Џејми Шеј, бивши високи званичник алијансе. „То је ударац за савезнике који су, од Трамповог повратка у Белу кућу, улагали напоре да покажу да могу и желе да преузму већу одговорност.“

Додатну забринутост изазивају и други потези америчке администрације, од ранијих претњи да ће преузети Гренланд од Данске, до потеза које Европа види као превише благе према Русији, коју НАТО сматра главном безбедносном претњом.

Иако за сада није повукао конкретне потезе - јер амерички закон захтева одобрење Конгреса за формално иступање - стручњаци за Политико упозоравају да постоји више начина на које би Трамп могао да ослаби или чак разори савез, чак и без званичног изласка.

Први сценарио: појачавање реторике

Највероватнији потез је наставак онога што већ ради - јавно подривање НАТО-а. Трамп је већ довео у питање кључни члан 5 о колективној одбрани и назвао алијансу „тигром од папира“, додајући да „то зна и Владимир Путин“.

Француски председник Емануел Макрон упозорио је на последице: „Савези попут НАТО-а вредни су због поверења које стоји иза њих. Ако свакодневно стварате сумњу у своју посвећеност, празните [НАТО] од суштине.“

Стручњаци истичу да овакве изјаве озбиљно нарушавају кредибилитет одвраћања: ако противници поверују да НАТО није јединствен, то може бити сигнал Русији или Кини да тестирају савез.

Други сценарио: опструкција изнутра

Трамп би могао да отежа рад НАТО-а без драматичних потеза. Већ сада САД користе правило једногласности како би блокирале поједине иницијативе, попут оних везаних за климатске промене и људску безбедност.

Постоји и могућност да Вашингтон престане да уплаћује свој део буџета или да политичким притиском уведе модел „плати па учествуј“, којим би савезници који не издвајају довољно за одбрану изгубили утицај у доношењу одлука.

Трећи сценарио: повлачење америчких трупа

САД имају десетине хиљада војника у Европи, али закон ограничава колико Трамп може да их повуче без одобрења Конгреса. Чак и делимично повлачење било би штетно, али не и катастрофално, јер би Европа могла да надомести део капацитета.

Ипак, аналитичари сматрају да је ово мало вероватно, јер америчкој војсци европске базе служе као кључне тачке за брзе интервенције, укључујући и Блиски исток.

Четврти сценарио: „меки излазак“

Без формалног напуштања НАТО-а, САД би могле да парализују савез. Једна опција је повлачење из заједничког војног планирања, што би оставило Европу да сама попуњава кључне празнине, попут противваздушне одбране и обавештајних капацитета.

Још радикалније, Вашингтон би могао да бојкотује састанке или чак напусти интегрисану командну структуру НАТО-а, као што је Француска учинила 1966. године. То би имало разорне последице по функционисање алијансе.

Пети сценарио: потпуни излазак

Формално напуштање НАТО-а најтежи је и најмање вероватан сценарио, јер захтева подршку две трећине америчког Сената. Ипак, Трамп би могао покушати да заобиђе Конгрес, што би вероватно изазвало судске спорове.

Један НАТО дипломата упозорава: „Тешко је замислити НАТО без учешћа САД. То би требало озбиљно да утиче на сваку одлуку коју Вашингтон донесе.“

Доналд Трамп је ове недеље додатно заоштрио реторику према НАТО-у, пошто су се његове фрустрације према савезницима појачале због њиховог одбијања да подрже амерички рат против Ирана.

Nova