У првом кругу на изборе је изашло 59,39 одсто бирача.
Недељу дана након првог круга, око 49 милиона бирача уписаних у бирачке спискове може да гласа у другом кругу парламентарних избора, а процене и резултати биће саопштени од 20 часова.
Око 30.000 полицајаца ангажовано је широм Француске током другог круга парламентарних избора да би се осигурало да не буде нереда.
Након првог круга води „Национално окупљање“ и њени савезници са освојених око 34 одсто гласова. Левичарска коалиција „Нови народни фронт“ освојила је 29 одсто гласова, а центристичка коалиција „Заједно“, којој припада и странка „Препород“, француског председника Емануела Макрона, заузела је треће место.
Током седмице између два круга избора, стотине центристичких и кандидата левице повукло се из трке како би покушали да спрече победу кандидата странке „Националног окупљања“ Марин ле Пен која има већу подршку него икада раније.
Пројекције анкета сугеришу да ће „Национално окупљање“ вероватно имати највише места у наредној Националној скупштини што би био први пут после Другог светског рата, али да вероватно неће имати апсолутну већину од 289 места.
Постизборна комбинаторика
Уколико би „Национално окупљање“ освојило апсолутну већину, Макрон би именовао Жордана Барделу, председника „Националног окупљања“, за новог премијера Француске, што би довело до кохабитације председника из једне и премијера из друге политичке струје.
Модерна Француска имала је три кохабитације, последњу са конзервативним председником Жаком Шираком и социјалистичким премијером Лионелом Жоспеном од 1997. до 2002. године.
У случају кохабитације, премијер је одговоран пред парламентом, води владу и уводи законе. Председник је ослабљен током кохабитације, али и даље има одређене власти на пољу спољне политике, европских питања и одбране и одговоран је за преговарање и ратификацију међународних уговора.
У случају да исход избора буде освојена релативна већина у парламенту, односно 230 посланичких места, победник ће морати да склапа савезе који би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.
Уколико ниједна странка не буде имала јасну подршку за вођење владе, Макрон би могао да именује владу експерата. Таква влада би се вероватно бавила свакодневним питањима одржавања нормалног функционисања Француске.
Свака од ових опција захтева парламентарну подршку.
Уколико политички преговори потрају дуго током летњих одмора и Олимпијских игара које се одржавају од 26. јула до 11. августа у Паризу,
Макрон би могао да задржи прелазну владу до даљњег.
Макрон има председнички мандат до 2027. године и изјавио је да неће одступити пре истека мандата.
ДРАМА У САРАЈЕВУ ЗБОГ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Смета им униформа у дефилеу, стигао одговор из Бањалуке
Извор: Рт.рс
