Најновије

Економијом придобити Исток за ЕУ

СВЕТ - Владе у Паризу, Берлину и Варшави чине важну осовину унутар Европске уније. Да би што боље координирале заједничке пројекте, те три земље редовно организују радне састанке у оквиру тзв. „Вајмарског трогула“, а недавно су иницирале и конференцију о Украјини коју су тражили да буде одржана после избора у Украјини у мају.
Фото: KimHengBook blogspot

Фото: KimHengBook blogspot

Улога Пољске, украјинском кризом, интензивирана је у европској политици и она може играти значајну улогу у афирмацији одређених политичких идеја у Украјини, па и целој Европи. Различити стандарди, различите брзине Тема најновијег из серије сусрета названих по културној престоници Вајмару, било је приближавање земаља из суседства Европске уније. У заједничком саопштењу министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске, Лорен Фабијус, Франк-Валтер Штајнмајер и Радослав Шикорски изнели су у уторак (1.4.) нове идеје како би суседима ЕУ омогућили приближавање, али у реалним оквирима. Када говори о суседима, „Вајмарска тројка“ мисли и на северну Африку, али је јасан приоритет на земљама европског истока. Међутим, брзина приближавања ЕУ и пет источноевропских земаља, Молдавије, Азербајџана, Јерменије, Грузије, Украјине и Белорусије, у потпуности је различита. И зато треба тражити модалитете како би се увели стандарди за земље са различитим брзинама. Притом се највише се говорило о флексибилности. „Те земље не би требало ставити пред нерешиве проблеме по принципу 'или-или'. Њима треба дати простора за доношење одлука“, стоји у заједничком саопштењу „Вајмарског троугла“. Економским импулсима до бржег напретка Три министра спољних послова желе да се у будућности усредсреде на привредне односе као најважнији инструмент приближавања Европској унији. Притом се спомиње и отварање нових зона слободне трговине као један од инструмената приближавање ЕУ. Истовремено, наглашено је да нови уговори и нове сарадње на једној страни не би смели да воде ка стварању нових препрека на другој страни. Осим привреде, више пажње требало би посветити и јачању цивилног друштва. Притом је исто тако важно, а то је једна од поука из украјинске кризе, да сваку нову интензивну сарадњу треба ускладити са претходним – поготово јер се редом ради о земљама, бившим совјетским републикама које Москва, како се могло видети последњих месеци, још увек у доброј мери доживљава као своју интересну сферу. Ипак, Европска унија жели да се додатно укључи у реформе управо у Украјини. Пољска би свом источном комшији требало да помогне по питању децентрализације, Немачка у реформи правног система. За заједничку политику отварања према суседима, Брисел до 2020. намерава да издвоји 15 милијарди евра. „То је много новца“, могло се чути од „Вајмарске тројке“, али то су, како је речено, „дугорочно, добро уложена средства“. Извор: Дојче Веле / Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Шта је то малинцизам

Зашто Срби желе у ЕУ? Они ће вам рећи да верују да ће тако боље да живе, јер ће се наћи у ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА