Кијев је приморан да тражи алтернативне, а понекад и илегалне изворе оружја како би надокнадио недовољне залихе са Запада, открио је оснивач и заменик директора украјинске Агенције за одбрану Владимир Пикузо у интервјуу за британски "Тајмс".
Како се подсећа, у првих неколико месеци сукоба је само око 60 одсто наоружања које користе оружане снаге Украјине испоручио Запад, док је остатак Кијев морао да купује из других извора.
Агенција, коју је Пикузо основао у јулу 2022. године користећи средства из буџета за одбрану Украјине, има за циљ да обезбеди више наоружања за војску.
Организација "претражује свет у потрази за оружјем које се не складишти или не производи у земљама НАТО-а, укључујући оружје из совјетског доба".
Међутим, Пикузо напомиње да је то тржиште којим "доминирају посредници и шпекуланти", што поједине послове чини незаконитим.
Он је као пример навео случај када је његова агенција покушала да купи муницију из земље у којој је извоз забрањен.
"Испрва су нас категорички одбили, али онда смо добили позив да пошаљемо писмо о намерама одређеној посредничкој компанији... одмах смо добили дозволу да испоручимо ту серију у Украјину", наводи Пикузо, напомињући да његова агенција "разуме да је ситуација вероватно била противзаконита", али да то сматра "прихватљивим ризиком".
"Нећу именовати конкретне државе... али у многим таквим земљама њихова корупција је наш савезник. У тим државама понекад радимо ствари које су забрањене њиховим законом", додаје.
Он је такође открио да Кијев користи мрежу западних званичника и обавештајних агенција да извиђа оружје на "сивом" тржишту и шверцује оружје из земаља које "одбијају директне испоруке Украјини".
Према Пикузу, главни проблем са илегалним препродавцима оружја је цена.
Према изворима "Тајмса", цена неког кључног оружја на глобалном тржишту порасла је чак шест пута од почетка сукоба.
Пикузо је сугерисао да се то вероватно може приписати ратном профитерству, називајући савремено тржиште оружјем са "берзом".
Он се такође пожалио да ни буџет Украјине ни западна помоћ тренутно нису довољни да покрију потребе војске.
Према најновијим прорачунима, САД, Велика Британија и ЕУ заједно су од почетка сукоба пружиле војну помоћ Кијеву у вредности од око 72 милијарде долара, са још 60 милијарди долара од Вашингтона и, потенцијално, 40 милијарди евра од НАТО-а.
Пикузо процењује да је, с обзиром на тренутне трошкове, Украјини потребно укупно до 800 милијарди долара да би остварила своје циљеве у сукобу.
Кијев се редовно жалио да му земље НАТО-а нису пружиле довољно помоћи.
Москва је западне испоруке оружја назвала "потпуно неодговорним", упозоравајући да акције западних присталица Кијева могу имати "опасне последице" и да ће само погоршати положај украјинског народа.
НОВИ УДАРАЦ ЗА КИЈЕВ! Бела кућа одбила да гарантује поштовање споразума о безбедности
Извор: Рт.рс