Најновије

Путин дао подршку Додику за отцепљење Републике Српске?

Бодо Вебер, немачки политички аналитичар специјализован за подручје западног Балкана, недавно је написао да је постојао озбиљан план о покушају да се одцепи Република Српска од БиХ и припоји Србији, по узору на оно што се догодило с Кримом и Русијом. Наводно, за то је Додик имао руску подршку, али не и подршку Београда.
Тајни договор (Фото: predsjednikrs.net)

Тајни договор (Фото: predsjednikrs.net)

У регионалној јавности је привукла пажњу ваша изјава да је Милорад Додик припремао одцепљење Републике Српске, али да је то српски премијер Александар Вучић спријечио. - Све што знамо о томе ми смо објавили, дакле да је према западним дипломатским изворима у контексту руске анексије Крима председник РС-а Додик контактирао с премијером Вучићем тражећи његову подршку за предузимање конкретних корака ка сецесији Републике Српске, да је Додик инсистирао да има руску подршку за тај подухват и да је Вучић то одбио да подржи, па је све остало на томе.
Прочитајте још:
Могу једино да вам аналитички кажем да Београду није у интересу ескалација националистичких конфликата у БиХ. Да ли се слажете с тезом да се Србија наметнула као нови лидер регије након недавног састанка премијера с немачком канцеларком Ангелом Меркел? Зашто се то догодило? И зашто је Немачка заинтересована да буде европски лидер према западном Балкану? Зашто је Ангела Меркел сазвала премијере у Берлин? - Не слажем се. Пре бих рекао да конференција и улога која је била намењена албанском премијеру Едију Рами довела до краја хрватско-српске борбе око неког виртуалног регионалног. И Србија, али и Хрватска у садашњости су суочене с огромним структуралним политичким и економским проблемима на унутрашњем плану, а и даље носе терет из недавне прошлости, па ни једној ни другој не користи та прича. Чини ми се да смо с конференцијом ушли у једну фазу у којој ћемо мање причати о регионалном лидерству, а више о регионалној сарадњи. Немачка није свесно изабрала улогу европског лидера, она је силом прилика најјача економска земља ЕУ, а на Косову је пре три године кроз конфликт на северу земље била увучена у водећу улогу у решавању конфликта Србије и Косова. А с одговорношћу расту и обавезе, што мислим да је добро и за регију и за политику Европске уније у регији. Које су везе између украјинске кризе и западног Балкана? Може ли Република Српска бити нови Крим и како то да се заустави? - Русија је годинама настојала да искористи вакууме које су Европска унија и САД створили у регији, највише због слабости западне политике. Неочекиваним конфликтом између Запада и Русије расте потенцијални ризик у регији. Независност РС-а није могућа, ни у блиској ни у некој даљој будућности - треба само да се подетимо да је и у случају Косова чак “отац српског национализма” Добрица Ћосић пре смрти признао крај таквих прича. Али је зато дугогодишња политика у БиХ која почива на таквој немогућој политици потенцијално опасна и аутодеструктивна. Је ли могуће да је Додик имао руску подршку за сецесијске идеје како би се отворило ново кризно жариште? - Опет спекулација - у тренутку анексије Крима нисмо видели да Путин иде на велику ескалацију, он конфликту приступа врло дозирано. Уз то, зашто би почео у РС-у, а не, рецимо, у Молдавији или Грузији? Босни и Херцеговини предстоје избори. Што ће они донети? Како БиХ може да се извуче из ситуације да буде “земља случај”? - У БиХ политичке елите су након последњих избора ушле у једну потпуно ирационалну политичку динамику у којој су се практично сви политички, страначки актери најмање два до три пута дискредитовали. Зато је пред бирачима немогућ избор па је тешко предвидети исход. Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА